Vučević: Počastvovan sam što radim za ovu zemlju

0

“Najponosniji sam na činjenicu da je Novi Sad drugo po veličini gradilište, odmah nakon Beograda, i da ima preko 700 aktivnih gradilišta. To sve govori. Spojeni su lukovi, a uskoro će biti završen Žeželjev most kojim će prolaziti međunarodna pruga Beograd – Budimpešta. Posle 18 godina, počela je izgradnja zgrade Radio televizije Vojvodine, potpuno uništene tokom NATO bombardovanja. Gradimo još nekoliko kapitalnih objekata: zgradu Hitne pomoći, Naučno tehnološki park, muzičku i baletsku školu sa koncertnom dvoranom, u toku je uređenje Univerzitetskog kampusa, revitalizacija Petrovaradinske tvrđave, obnova fasada u podgrađu tvrđave … U Novom Sadu se gradi najveći tržni centar u ovom delu Evrope, u toku je opremanje velikog broja saobraćajnica i ostale infrastrukture u svim delovima grada, počinje izgradnja Sentandrejskog bulevara, završetak gradnje Kliničkog centra Vojvodine”, izjavio je Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Šta biste voleli još da uradite u mandatu gradonačelnika Novog Sada?
“U Novom Sadu se dešava najveći investicioni ciklus u poslednjih nekoliko decenija. Očekujem završetak nekoliko kapitalnih projekata, koji će postati novi simboli grada, i da jednako uspešno, kao što gradimo infrastrukturu, izgradimo i modernu i funkconalnu gradsku upravu, i rešimo sudbinu Apotekarske ustanove, JKP Stana i Spensa, jer su ta preduzeća najveći balast za budžet grada. Biću zadovoljan ako ovom odličnom tempu kojim smo krenuli, svake godine dodajemo po bar malo ubrzanja, ako na naše tržište dođe još nekoliko investitora poput „Lira“, „Delfaja“ i „Kontinentala“, ako se naš Univerzitet bude još više širio i napredovao u međunarodnim okvirima, a podsećam Vas da smo prošle godine postali centar za visokoobrazovane ustanove, u okviru međunardnog projekta „Jedan pojas – jedan put“, Grupe 16 + 1, Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Voleo bih da uspemo u tome da Novosađanima i gostima Novog Sada damo što više razloga za osmeh, za zadovoljstvo, da budemo dobri domaćini kao Omladinska prestonica Evrope 2019. godine, da našoj zemlji donesemo brojne benefite tokom tog međunarodnog projekta, i da se što bolje uigramo za projekat koji nas očekuje 2021. kada Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture.”

Koliko se Novi Sad danas razlikuje u odnosu na grad u vreme kada ste tek postali gradonačlenik?
“To uopšte ne može da se poredi! I po statističkim podacima, ali i ako pogledate stvaran život, ako i sad prođete bilo kojim delom Novog Sada, videćete brojna gradilišta, moderniju infrastrukturu… Čućete i od samih Novosađana da je značajan napredak u svim segmentima života. To sve nije urađeno u jednoj godini, već je rezultat kontinuirane politike SNS koja je na vlasti od 2012. godine. Na prethodnim lokalnim izborima dobili smo još ubedljiviju podršku građana, što je najbolja potvrda da smo dobro krenuli pre pet godina, i da smo još bolje radili. Novi Sad danas ima najstabilnije javne finansije od svih gradova u zemlji, izbalansiran budžet, u roku izvršavamo sva plaćanja i nemamo ni dinara duga. To je ocena Fiskalnog saveta. Prošle godine imali smo za oko 14 odsto više turista, a preko 4.700 manje nezaposlenih, tako da je trenutna nezaposlenost u Novom Sadu 10,5 odsto, što je ispod republičkog proseka. Prvi smo pokrenuli program subvencionisanja boravka dece u privatnim vrtićima, i danas svako dete ima svoje mesto u vrtiću. Posle više decenija, pokrenuti su veliki investicioni projekti, otvorene su prve fabrike, u većini javnih i komunalnih preduzeća stabilizovana je finansijska situacija, reformišemo upravu, pripremamo se za realizaciju dva međunarodna projekta – Omladinske prestonice Evrope 2019. i Evropske prestonice kulture 2021. godine. Za samo pet godina, ostvarili smo ono o čemu su Novosađani, pa i ja sam, mogli samo da sanjaju. A pre tih pet godina zatekli smo milionska dugovanja, gomilu po grad štetnih ugovora, javno-komunalna preduzeća na ivici bankrota… Ali, volim da gledam u budućnost. Prošlosti se setim samo kao opomene da radimo još više za Novi Sad, i da ne dozvolimo da se ikada više ponovi bahatost žutog pljačkaškog režima.”

Kako objašnjavate to što SNS, iz izbora u izbore, ostvaruje sve bolje rezultate u Vojvodini? Koliko ste, kao potpredsednik GO SNS, svojim radom doprineli takvoj slici?
“Nema tu šta posebno da se objašnjava. Narod vidi i oseti koliko radimo, i da taj rad daje rezultate u poboljšanju svakog segmenta života. Jedino tako mi i merimo našu uspešnost – u poboljšanju kvaliteta života građana, što znači više posla, veće plate, bolji standard, više fabrika, škola, vrtića, modernije bolnice i infrastruktura, sve to u uglednoj, stabilnoj i međunarodno poštovanoj Srbiji. Poverenje građana je naš najveći uspeh, a ono je prošle godine bilo na rekordnom nivou od uvođenja višestranačja. Iskreno, očekujem još bolje od boljeg, kada su rezultati u pitanju. Jer Srbija više nije zemlja u kojoj lopovluci pobeđuju pošten rad, i to građani znaju. I zato moramo da radimo još više. A kada govorimo o zaslugama, možemo da govorimo samo jednom čoveku, a to je predsednik Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić. Njemu građani najviše veruju, a njegova energija nas sve pokreće, i on je najzaslužniji za to što Srbija danas jeste. Volim svoj posao, jer volim svoju zemlju, i želim joj najbolje, i zato sam i ponosan i počastvovan što mogu za nju da radim kao jedan od najbližih Aleksandrovih saradnika, kao potpredsednik SNS.”

Povodom oslobađajuće presude Predragu Bubalu za “Luku Beograd”,  Miloš Vučević kaže da je mnoge pogodilo to što je rekao istinu, odnosno što je glasno rekao ono što misli 99 odsto naroda.

“Zato su munjevito pokrenuli hajku na mene, na čelu su mi nacrtali metu, i ne prestaju po njihovim plaćeničkim medijima i portalima da pokušavaju da me diskredituju na sve moguće načine. Očigledno je moja jedina greška bila to što sam se drznuo da komentarišem nešto u vezi sa biznismenom Miroslavom Miškovićem, što sam glasno rekao da su naši sudovi zavisni od tajkuna, delova nekadašnjeg režima i spoljnih centara moći, a sve to je potvrđeno oslobađajućom presudom za Predraga Bubala u slučaju „Luke Beograd“. I EU godinama traži da se konačno rasvetle slučajevi 24 privatizacije kojima je za stotine miliona evra oštećena naša država, bukvalno na kolena bačena srpska ekonomija, a stotine hiljada građana dovedeno na rub egzistencije. „Luka Beograd“ je jedna od tih spornih privatizacija i pokojna Verica Barać je to istraživala, kao i ekipa „Insajdera“. I sada ispadamo svi ludi, jer kao niko nije odgovoran. I sada nas ubeđuju da niko nije kriv za lopovske privatizacije, da se niko nije obogatio na grbači naroda, da su svi oni čistunci, i da još da treba mi njih da sažaljevamo. I zar je trebalo da ćutim i gledam kako se oslobađaju krivice osvedočeni dosovski lopovi, koji su sproveli te najmonstruoznije pljačkaške privatizacije, pravi ekonomski genocid?! A cela Srbija zna da oni nisu ni heroji, niti žrtve, već da su krivci za sve godine našeg teškog života. I tog momenta, kada sam čuo presudu, bila je to kap koja je prelila čašu. Reči su jedino čime sam mogao da se borim protiv nepravde. I ne stidim se nijedne reči koju sam izgovorio. Naprotiv! Spreman sam da snosim sve vrste odgovornosti, osim one moralne, jer sam 100 odsto siguran da nisam pogrešio, i da sam rekao ono što i građani Srbije misle. Uostalom, uskoro će im ti isti građani na izborima ponoviti moje reči, i smestiti žuto – riđe – tajkunsko – pljačkašku koaliciju tamo gde joj je mesto.”

Kako to da se niko od Vaših kolega pravnika nije usudio da postavi takvo pitanje?

“Pitajte ih zašto nisu. Ne mislim da sam ičim uvredio profesiju, jer časne kolege misle isto kao i ja. Od nas se i očekuje da ne ćutimo na primere nepoštovanja Ustava i zakona naše države. Pitajte kolege, udruženja i sve koji su „skočili na mene“, zašto su ćutali kada je ambasador SAD Kajl Skot komentarisao oslobađajuću presudu za paljenje američke ambasade u Beogradu? Zašto reč jednu nisu rekli kada je Dragan Đilas danima sa naslovnih strana najavljivao kako mu SNS sprema hapšenje, ukoliko se kandiduje na izborima?! Pitajte ih da li je normalno ćutati političarima koji skoro svakog dana optužuju tužilaštvo da je podizalo optužnice iz političkih razloga? Ima li težeg pritiska na tužilaštvo? Dokle više to lažno moralisanje, i dokle ćemo dvostruke aršine prihvatati kao nešto normalno? Je li treba mi da ćutanjem zataškavamo bahatosti i lopovluke, dok se politički i finansijski uticaji na pravosuđe smatraju opštim mestom u našem društvu? Nije li slučajno da isti sudija sudi u „aferi kofer“ i u predmetu „Luka Beograd“, kao i da bivši sudija Vladimir Vučinić vraća pasoš Miroslavu Miškoviću, a nakon toga završava u Predsedništvu stranke Vuka Jeremića, odakle je, gle čuda, i Bubalov advokat Vladimir Gajić? I ima još koliko hoćete takvih primera. Ja ne priznajem pravosuđe koje je nezavisno od svog naroda. Priznajem samo pravosuđe koje je nezavisno od raznih interesnih grupa.”

Šta je potrebno da se uradi kako bi se popravila situacija u srpskom pravosuđu?

“Ozbiljne i sveobuhvatne reforme. Sad se prave ludi oni koji su ih, tobož, ranije sprovodili, i doveli u situaciju u kakvoj je danas. Nije SNS odgovorna za to što je domaće pravosuđe danas na tako niskim granama, što su institucije skoro paralisane zbog jakog uticaja pojedinih finansijskih i političkih centara moći. Kad jedna stranka, a to je bila Demokratska stranka, reformu sprovodi tako što postavi sve sudije i sve tužioce, onda već u najavi imate brutalan politički uticaj. I Brisel to zna, i svi mi to znamo, i zato u vezi sa situacijom u pravosuđu nemam nikakvih iluzija – treba menjati sve što smo nasledili, učiniti ga mnogo efikasnijim. I mi smo spremni na to. I mi ne mislimo da je nezavisnost pravosuđa ideološki mit.”

Izvor: SNS Informator

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR