Raznolikost Bečeja: Višestruka korist dobrovoljnog davanja krvi

0
Bolnica VITA Novi Sad

Redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi, peta po redu ove godine, organizovana je danas u Novom Bečeju, a bila je namenjena, pre svega, ženskim osobama. Krv je dala ukupno 51 osoba, od čega je njih osmoro krv dalo po prvi put, a dve osobe su odbijene. 

Akciju su, kao i do sada, zajedničkim snagama uspešno sproveli Osnovna organizacija Crvenog krsta Novi Bečej i Služba za transfuziju krvi Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ iz Zrenjanina.

„Planiramo još jednu akciju 12. oktobra i nadamo se da će i ta akcija biti posećena. Ona će biti namenjana pretežno muškarcima, ali su i žene dobrodošle. Zato, sve doborovoljne davaoce krvi i humane ljude koji žele da pomognu nekome, pozivamo da se odazovu 12. oktobra. Očekujemo ih“, rekao je Rudolf Horvat, predsednik Osnovne organizacije Crvenog krsta Novi Bečej, nakon završene akcije.

Kada su krvne grupe u pitanju, doktorka Dragana Popov, specijalista transfuzilog zrenjaninske bolnice, objasnila je koje su najtraženije na našim prostorima i da li dolazi do deficita pojedinih krvnih grupa: „U našoj populaciji najveći broj ljudi ima krvne grupe A+ i 0+, pa samim tim i najveći broj pacijenata koji dolaze u našu bolnicu je tih krvnih grupa i njihova potrošnja je najveća, a često je i deficitarna, iz prostog razloga što je struktura pacijenata manje više slična. Međutim, dešava se da nam ponekad nedostaju i retke krvne grupe. Zapravo, retke krvne grupe su sve koje su Rh negativne, a najčešće je to 0-, jer ti ljudi mogu da dobiju samo svoju krvnu grupu. 0 grupe generalno jesu univerzalni davaoci, što znači da njihovu krvnu grupu mogu da prime svi ljudi, ali što se njih samih tiče, oni mogu da prime samo svoju krvnu grupu. U našoj bolnici situacija varira, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, jer zavisi od strukture pacijenata. Zahvaljujući dobrom odzivu davalaca u Srednjobanatskom okrugu zaista nemamo nekih većih problema sa zalihama krvi i vrlo se retko dešava da smo u situaciji da tražimo krv iz Novog Sada. Češće smo bili u situaciji da svoje zalihe prosleđujemo Beogradu, što ipak ima logike jer se tamo leče naši pacijenti, pa smo u obavezi da ima na taj način pomognemo.“

Doktorka Dragana Popov objasnila je dalju proceduru oko obrade krvi nakon akcije doborovoljnog davanja, kao i na koje se bolesti krv testira, odnosno zašto to može biti korisno za dobrovoljne davaoce krvi: „Svaka jedinica krvi se deli na svoje dve sastavne komponente. Jedan deo čine krvne ćelije, a drugi deo krvna plazma. Kada nakon akcije dođemo u bolnicu svaku jedinicu krvi deplazmatišemo, odnosno razdvajamo dvostruke kese, pa se praktično od jedne jedinice krvi leče dva pacijenta. Na primer, oni koji su malokrvni, dobiće krvne ćelije gde najveći udeo imaju eritrociti, odnosno crvena krvna zrnca, a plazmu dobijaju ljudi koji imaju neko krvarenje, odnosno deficit faktora koagulacije. Iz krvi mogu da se izdvajuju i druge ćelije, kao što su trombociti, krioprecipitat i tako dalje. Suština je da se iz jedne jedinice krvi može dobiti dosta toga. U uslovima beogradskog instituta iz krvi se izdajaju albumini, gamaglobulini, serumi i drugo, što znači da je krv sirovina i za lekove koji se mogu proizvesti iz nje. Krv dalje obrađujemo tako što iz svake jedinice krvi potvrđujemo krvnu grupu davaoca, kako ne bi došlo do greške. Svaku jedinicu krvi dalje testiramo, jer krv može biti prenosilac veoma opasnih bolesti kao što su HIV, hepatitis tipa b i c i sifilis, kao jedna od polnih bolesti koja, nažalost, još uvek postoji. To su četiri testa koja su obavezna po našem zakonu, a sve drugo za šta postoji rizik je manje bitno, jer su ovo bolesti koje mogu da ugroze zdravlje, pa i život pacijenta.“

Doktorka Popov kaže da je, ukoliko se neki od testova pokaže pozitivan, obaveza bolnice da o tome obavesti davaoca krvi i da ga uputi na dalje lečenje. Ona ističe da je ovo, pored obnavljanja krvi i humanosti, još jedan koristan aspekt dobrovoljnog davanja krvi, jer ljudi često ne znaju da su nosioci virusa, koji obično ne pokazuju simptome, a mogu biti zarazni po svoju okolinu. Dobrovoljno davanje krvi je jedan od specifičnih načina da se proveri zdravlje i da se bolest na vreme spreči ili izleči.

Izvor: Brif.rs