U Srbiji se otvori više od 200 IT firmi godišnje

0

Srpska industrija softvera nalazi se između 30. i 50. mesta na svetskim listama što predstavlja možda najbolji rezultat srpske privrede u proteklim godinama, prem analizi  koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije.

Ovo je jedna od ocena iz Analize uslova konkurencije na tržištu softvera i računarske opreme na teritoriji Srbije izvedena prema Strategiji razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine.

Kako objašnjavaju u Komisiji, za potrebe analize identifikovana su dva relevantna tržišta u okviru šireg tržišta informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), tržište veleprodaje softvera i tržište veleprodaje hardvera (računara i računarske opreme).

Posebno su analizirana i tržišta javnih nabavki softvera i računarske opreme.

“Prema podacima iz studije ‘IT industrija Srbije, 2015-2017.’ u periodu od 2006. godine, srpska IT industrija značajno se razvila”, piše u analizi Komisije.

Danas, navode, u IT industriji posluje blizu 2.000 preduzeća (700 više nego 2006. godine), broj zaposlenih je dupliran sa 10.000 koliko je iznosio iste godine, na 20.000, a duplo su veći i poslovni prihodi koji su prešli 1,5 milijardi evra.

U Komisiji ocenjuju da, IKT igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinca i društva u celini.

Izvozni prihodi od ovih usluga u periodu od 2008. do 2015. godine su utrostručeni, a prihodi od kompjuterskih usluga povećani su četiri puta, navode u Komisiji.

Podaci iz analize pokazuju da se godišnje u Srbiji otvori više od 200 IT firmi, a prosečna IT firma ima manje od deset radnika i godišnji prihod po zaposlenom od 80.000 evra.

Republički zavod za statistiku sproveo je u 2016. godini, po metodologiji Evrostata, dva istraživanje o upotrebi IKT.

Prvo istraživanje se odnosilo na domaćinstva i pojedince, a drugim su bila obuhvaćena preduzeća.

Podaci kažu da čak 99,8 procenata preduzeća u Srbiji koristi računar u svom poslovanju koliko ima i internet priključak.

Elektronske servise javne uprave koristi 98,6 odsto preduzeća, pri čemu preduzeća iz oblasti građevinarstva najviše koriste ove usluge, njih – 100 odsto.

Brojke kažu da 80,8 procenata preduzeća u našoj zemlji ima veb sajt, dok svega 9,3 procenata firmi plaća usluge klaud (cloud) servisa putem interneta.

S druge strane, mali procenat firmi zapošljava IKT stručnjake u svojim redovima, svega 22,6 odsto, dok su poslodavci za nešto više od četvrtine radnika obezbedili IT obuku.

Istraživanje pokazuje da među 200 največih IT izvoznika u Srbiji, njih 88 su osnovali stranci i kompanije, koji zapošljavaju 58 procenata ukupne radne snage, i ostvaruju 54 procenata izvoznih prihoda države.

Sa druge strane, firme u domaćem vlasništvu su gotovo podjednako opredeljene za autsorsing i izvoz sopstvenih rešenja, što, prema oceni stručnjaka, neće biti dovoljno da se u skorije vreme promeni ovakav trend, pa će autsorsing (obavljanje poslova i pružanje usluga isključivo za strana tržišta) dominirati u izvozu i nakon 2020. godine.

Informacione i komunikacione tehnologije, dodaju u Komisiji, igraju ključnu ulogu i u obavljanju javnih ovlašćenja i pružanju javnih usluga.

Prema podacima Uprave za javne nabavke, u periodu od 2014. do 2016. godine, javni sektor je po osnovu javnih nabavki IT proizvoda i usluga trošio u proseku 13,6 milijardi dinara godišnje, od čega 7,5 milijardi za nabavku softvera i 6,1 milijardi za nabavku računara i računarske opreme.

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.