“Srpski dan” i zastava u SAD pre tačno 100 godina

0

Na današnji dan pre ravno 100 godina, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen je “Srpski dan”, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom kućom, čime je Srbiji odata počast za doprinos i žrtve u tom ratu.

Visoki americki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudroom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada postovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene.

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama.

Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod “žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”.

Ideja za obeležavanje “Srpskog dana” potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoci njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom.

Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je “28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu”, a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul.

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu.

Veruje se da je na pozitivan stav americkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD. Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima.

Na to podseća i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, koji u autorskom tekstu za današnju “Politiku” navodi da su tokom 1914-1916. godine, SAD obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu.

“Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbijom, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene”, podsetio je ambasador.

Pupin i Tesla, naglasio je Skat, nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu.

“I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti – spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan”, zaključio je američki ambasador.

Američka ambasada je u “Politici”, povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, takođe objavila oglas, s porukom: “Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum”.

“Mihajlo Pupin je bio počasni konzul Srbije u Americi i prijatelj predsednika Sjedinjenih Država Vudroa Vilsona. Zahvaljujući njemu, 28. jula 1918. prvi put u istoriji iznad Bele kuće je podignuta zastava Srbije u slavu herojstva njenog naroda. Vi ste zemlja koja je svetu dala Mihajla Pupina. Vi ste zemlja velilkih ljudi i njihovih dela”, navodi se u oglasu.

Izvor: tanjug, vestionline
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.