Državi jeftinije poravnanje nego isplata naknade neimovinske štete

0

Trenutno je u radu 5.966 sudskih predmeta po prigovorima koje su podneli građani zbog predugih suđenja. Najmanja visina novčanog obeštećena koja je određena zakonom je 300 evra, a najveća 3.000.

Ukoliko bi svih 5.966 sudski predmeta bilo rešeno s najmanjom odštetom od 300 evra, trebalo bi najmanje dva miliona evra da se svi građani koji su podneli prigovore namire. Tačnije, ukoliko su troškovi svih postupaka koji se vode minimalni – 300 evra, ukupna vrednost svih predmeta bila bi 2.088.100 evra.

Ta računica izneta je u Uputstvu za unapređenje i promociju postupka zaključivanja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji su nedavno potpisali predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević, državna pravobraniteljka Olivera Stanimirović, ministarka pravde Nela Kuburović i direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić.

U dokumentu se ističe da Državno pravobranilaštvo ima mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa ako su ispunjeni materijalni i formalni uslovi i ako je predloženo sporazumno rešenje u interesu države. Propisana je i mogućnost postizanja sporazuma između stranke koja je stekla pravo na pravično zadovoljenje i Državnog pravobranilaštva po osnovu rešenja predsednika sudova kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, ako je stranka podnela predlog za poravnanje u kojem traži isplatu novčanog obeštećenja, Državno pravobanilaštvo će u roku od dva meseca od dana prijema predloga pokušati da postigne sporazum sa strankom. Ako sporazum bude postignut, Državno pravobranilaštvo sa strankom zaključuje vansudsko poravnanje u visini novčanog obeštećenja koje joj je sud odredio.

Analiza rashoda sudskog budžeta za 2017. i prvi kvartal ove godine, navodi se u uvodnim napomenama tog uputstva, na osnovu utvrđene povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku pokazala je da je 97 odsto stranaka podnelo tužbu za novčano obeštećenje, a da je svega tri procenta njih zaključilo vansudsko poravnanje za novčano obeštećenje. Zatim, od dosuđenih novčanih obeštećenja samo je deset procenata plaćeno dobrovoljno od nadležnog suda, dok su ostali iznosi naplaćeni putem prinudnog izvršenja s računa sudova.

Da bi se to stanje promenilo, od Državnog pravobranilaštva, sudova i Ministarstva pravde traži se da upoznaju javnost s mogućnošću zaključenja vansudskog poravnanja u predmetima koji se odnose na povredu suđenja u razumnom roku. Državno pravobranilaštvo treba da izradi obrazac predloga za zaključenje vansudskog poravnanja i učini ga dostupnim sudovima i široj javnosti, i to objavljivanjem na svojoj internet prezentaciji.

Državno pravobranilaštvo treba da, uz podršku Projekta vladavine prava Američke agencije za međunarodni razvoj, sprovede javnu kampanju upoznavanja profesionalne i opšte javnosti s prednostima zaključivanja vansudskih poravnanja u postupcima koji se odnose na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Visoki savet sudstva, sudovi i Ministarstvo pravde će na svojim internet prezentacijama učiniti građanima dostupnim informacije i obrazac predloga za zaključivanje vansudskog poravnanja.

Takođe, navodi se u Uputstvu, predsednici sudova i sudije koje vode postupak i odlučuju o prigovorima, uz dostavu rešenja kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku, treba strankama pismenim putem da dostave i obaveštenje o zakonskoj mogućnosti zaključenja vansudskog poravnanja s Državnim pravobranilaštvom radi naknade neimovinske štete s predlogom obrasca predloga za zaključenje poravnanja.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR