Proslava Božića u Vojvodini

0

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva.

Ovaj praznik je u srpskoj tradiciji i kulturi ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima. Postoje razlike u običajima koje su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića kao što je unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik su prisutni svuda.

Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne seku se nokti da se ne bi “seklo” zdravlje, a deca se ne tuku. Badnji dan je poslednji dan pred Božić.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Ustaje se rano, najmlađi i najstariji muškarac iz kuće idu u šumu po badnjak, priprema se pečenica a žene pripremaju posluženje za Božićnu trpezu. Domaćice za taj dan pripremaju pasulj prebranac, prženu ribu, posne sarmice, na trpezi se takođe nadju salate u vidu kiselog kupusa i turšije. Ukućani se mogu zasladiti svežim i suvim voćem, orašastim plodovima.

Badnjak je mlado, hrastovo drvo koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom,  njegovom svetlošću teraju mrak neznanje i praznoverja, a obasipaju radošću, zdravljem i obiljem.

Božić, 7. januar, počinje dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu  i prvim mrsnim obrokom posle posta. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”. Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić koji će ukućanima poželeti sreću, zdravlje i blagostanje.

Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Pravi se od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi prvog dana Božića, pre izlaska sunca, kad prvo zvono zazvoni u crkvi.Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima u kućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić biće srećan cele te godine.

Prvog dana Božića se ne odlazi nigde iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak je prvi mrsni obrok posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, obeležavaju dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, po narodnom shvatanju, treba da bude bogata i obilna, da se svi ukućani  dobro najedu i napiju.

Božić po Gregorijanskom kalendaru

Advent je period u crkvenoj liturgijskoj godini, vreme pripreme za proslavu Božića. U zapadnom hrišćanstvu došašće počinje četiri nedelje pre Božića, a završava 24. decembra, na Badnjak. . U želji da se što svečanije i što lepše obeleži Hristovo rođenje nedeljama su trajale pripreme za Božić. Molilo se i postilo, ali i družilo, zabavljalo i veselilo.  Tako se zajednički, uz pevanje i molitvu, išlo na prvu jutarnju misu – zornicu, a već na Sv. Barbaru pojavljivali su se prvi čestitari.

Tradicionalni božićni poklon bila je i ukrašena jabuka zvana božićnica, a poklanjali su je momci devojkama. Na Nikolinje se deca daruju voćem i plaše Krampusovim šibama i lancima, dok su u noći Sv. Lucije, devojke u snu pokušavale da saznaju za koga će se  udati.

Jedan od običaja koji se sačuvao do danas je sejanje božićne pšenice kao simbola obnove života i plodnosti. Na dan Svete Barbare ili Svete Lucije seje se pšenica, simbol života i priprema se zelenilo za ukrašavanje kuće i stola.

Božićna jelka se nekada kitila jabukama, narandžama, šljivama i kruškama, pozlaćenim orasima i lešnicima, bombonama i staklenim ukrasima ako ih je neko imao. Ona je središte oko koga se okuplja porodica i daju pokloni deci na Badnjak ili na Božić. Jasle, koje se stavljaju pod božićno drvo  ukazuju na događaj koji se proslavlja – noć Isusovog rođenja.

Izvor: Brif.rs

 

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.