Obeležena decenija rada Sigurne ženske kuće u Novom Sadu

0
Bolnica VITA Novi Sad

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa Nadom Padejski-Šekerović iz Prihvatilišta za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem Sigurna ženska kuća i direktoricom Centra za socijalni rad Dobrilom Čačijom prisustvovao konferenciji za novinare povodom obeležavanja deset godina od osnivanja te ustanove u Novom Sadu.

Usluga smeštaja u prihvatilište namenjena je ženama žrtvama nasilja u porodici i njihovoj deci koja su direktno ili indirektno izložena nasilju.

– Novosađani mogu da budu ponosni na činjenicu da Sigurna ženska kuća i čitava mreža socijalne zaštite u gradu radi ovako kvalitetno punu deceniju. Na žalost, naše društvo ima potrebu za postojanjem ovakvog oblika socijalne zaštite, a na sreću svi zaposleni u toj ustanovi, uz podršku Centra za socijalni rad i Gradske uprave, su tu da se nađu kao podrška sugrađankama kojima je ta pomoć potrebna. Ono što može da nas ohrabri, jeste sve otvorenije i konkretnije angažovanje celokupne javnosti u borbi protiv nasilja. Može da nas raduje i to što se jasno uočava aktivnost države u novim zakonskim rešenjima, koja se ogledaju u strožim kaznama, i još važnije, u preventivnom delovanju. Grad Novi Sad ne samo što podupire rad Sigurne ženske kuće kroz Centar za socijalni rad, već to radi i kroz druge vidove pomoći, kao što su Program rodnog budžetiranja i podrške ženama u ekonomskom osamostaljivanju. Veliko hvala svim zaposlenima u Sigurnoj ženskoj kući i čestitam im na jubileju i svemu što su do sada uradili. Nadam se da će imati što manje posla, jer će to biti znak da postajemo zdravije, solidarno i odgovorno društvo – rekao je gradonačelnik i naglasio da je plan da se u budžetu Grada za 2017. godinu obezbedi povećanje plata socijalnim radnicima za 5%, kao i to da će taj iznos biti izdvojen iz ukupnog fonda za plate, jer su prethodno ostvarene uštede u pojedinim segmentima.

Usluga prihvatilišta se pruža žrtvama psihološkog, fizičkog, seksualnog, ekonomskog nasilja ili nasilja proganjanjem od strane člana/ova porodice, a kapacitet obuhvata 20 smeštajnih mesta za žene i decu. Korisnici u Sigurnoj ženskoj kući mogu boraviti najduže šest meseci, a njen rad je u potpunosti finansiran sredstvima Grada Novog Sada.

Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski-Šekerović se zahvalila gradonačelniku na ohrabrenju i podršci za rad sa korisnicama i za celokupan stručni rad zaposlenih.

– U protekloj deceniji nam se 7491 osoba, koja se našla u situaciji nasilja u porodici, obratila za pomoć, a Grad Novi Sad je stabilnim i kontinuiranim finansiranjem i podržavanjem rada Sigurne ženske kuće od 15. decembra 2006. godine do danas, pokazao odlučnost u borbi protiv nasilja nad ženama – rekla je Nada Padejski-Šekerović.

Direktorica Centra za socijalni rad Dobrila Čačija naglasila je da ta institucija dugi niz godina pruža podršku u obezbeđivanju ove jako važne usluge, kao i da se Gradska uprava za socijalnu i dečju zaštitu svojim finansijskim učešćem, ali i u svakom drugom pogledu, zalaže za jačanje programskih aktivnosti u okviru Sigurne ženske kuće.

Sigurna ženska kuća je počela sa radom 15. decembra 2006. godine kao projektna aktivnost Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu poverena na realizaciju Centru za socijalni rad i prva je te vrste otvorena u Vojvodini. Odlukom Skupštine Grada Novog Sada krajem 2009. godine, Sigurna ženska kuća iz projektne aktivnosti prerasta u redovnu delatnost socijalne zaštite. Tri su osnovna pravca razvoja usluga koje se pružaju u okviru te ustanove, a to su obrazovanje korisnica, zapošljavanje i razvoj inovativnog pristupa psihološkom savetovanju.

Izvor: Brif.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.