Arsović: Grad dobija još jedno kogeneraciono postrojenje

0
Bolnica VITA Novi Sad

U „Novosadskoj toplani“ zadovoljni su kako je sistem podneo dugu i hladnu zimu, a po rečima direktora Dobrosava Arsovića, osim redovnog održavanja sistema van sezone, preduzeće ove godine planira izgradnju još jednog kogeneracionog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u toplani „Jug“.

U razgovoru za „Dnevnik“ Arsović je napomenuo i da je u finansijskim izveštajima za statističke potrebe za 2016. godinu, „Novosadska toplana“ iskazala neto dobitak od 951,9 milion dinara i da će tačan podatak o ostvarenoj dobiti imati u završnom računu za 2016. godinu, nakon obavljene eksterne revizije. Preduzeće je, kako kaže, u potpunosti likvidno, iako već dve godine nije korisnik tekućih subvencija.

Kako ocenjujete funkcionisanje sistema daljinskog grejanja tokom ove sezone koja se bliži kraju?
– Malo je reći da sam prezadovoljan. Izuzetno niske temperature tokom januara postavile su velike izazove pred tehnički sistem „Novosadske toplane“, a sve što se od nas očekuje je upravo kvalitetna, nesmetana i kontinuirana isporuka toplotne energije, pogotovo tokom najhladnijih zimskih meseci. Broj saniranih havarija je minimalan u odnosu na to koliko su temperature bile duboko u minusu, kao i na činjenicu da je vrelovod na pojedinim deonicama u gradu stariji od 30 godina. Napomenuo bih da naši radnici na terenu daju svoj maksimum da svaki kvar otklone u što kraćem roku. Svi raspoloživi ljudski resursi su raspoređeni u dvadesetčetvoročasovna dežurstva i rade u svim vremenskim uslovima, u svako doba dana i noći i često na vrlo teško pristupačnim mestima da bi eventualni prekidi u isporuci bili što kraći i da bi naši potrošači u što manjoj meri to osetili. Obimni radovi između dve grejne sezone su rezultirali znatnim smanjenjem broja havarija, što je podiglo zadovoljstvo korisnika na još viši nivo. Broj reklamacija upućenih Korisničkom centru je bio ispod proseka za najhladnije doba godine, i najveći broj ih se odnosio na probleme čije rešavanje nije u nadležnosti „Toplane“. Moram da kažem da je Korisničkom centru upućen i veliki broj pohvala na rad preduzeća, tačnije, na kvalitet usluge, ažurnost zaposlenih na terenu, zaposlenih i zaduženih za direktnu komunikaciju s korisnicima, ali i svim drugim grupama javnosti kao što su mediji i institucije.

Istakli ste starost vrelovoda kao najčešći uzrok havarija. Kakvi su planovi „Toplane“ po tom pitanju?
– Kada smo razgovarali prošli put, neposredno pre Nove godine, najavio sam radove na mreži širom grada. Radovi na vrelovodnoj mreži su od izuzetnog značaja,jer se novim cevima postiže veća energetska efikasnost i smanjenje gubitaka toplotne energije, a samim tim i njena stabilnija isporuka za grejanje potrošača koji žive u delovima grada gde se izvode rekonstrukcije. Za 2017. godinu opredelili smo 1,15 milijardi dinara za radove na rekonstrukciji vrelovodne mreže, što je čak dvostruko više nego u 2016. Iz budžeta Grada za 2017. godinu, izdvojeno je u te svrhe 136,3 miliona dinara. Biće rekonstruisani vrelovod i vrelovodni priključci u Kosovskoj ulici i na Bulevaru Slobodana Jovanovića i te dve investicije biće delom finansirane novcem Grada. Ostatak radova finansiraćemo sami. Radićemo u bloku Kornelija Stankovića, Janka Čmelika i Teodora Kračuna, u bloku ulica Jovana Boškovića, Maksima Gorkog i Jovana Đorđevića, takođe i u Almaškoj i Ulici Pavla Stamatovića, u Novosadskog sajma, uostalom kao i proteklog leta, na teritoriji celog grada. Mreža na konzumnom području Petrovaradina je najstarija, čak više od 35 godina, i činjenica je da je vrelovod na samom maksiumu svog kapaciteta. Držimo se principa da su deonice vrelovoda, koje su najstarije i najnepouzdanije i gde je zabeležen najveći broj havarija, prioriteti za rekonstrukciju. U skladu s tim, u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije i s početkom građevinske sezone počinjemo radove u Petrovaradinu. Pomenuo sam koliki je značaj rekonstrukcije vrelovoda, i upravo to nas usmerava pri pravljenju plana investicija za svaku godinu. Kontinuirano ulažemo u podmlađivanje mreže, samo prošle godine obnovljeno je deset kilometara trase, a u 2015. devet. Trudimo se, i uspevamo u tome, da svake godine obnovimo najmanje onoliko kilometara trase koliko u prethodnoj, ali cifre kažu da to uvek bude i više, a upravo tako i treba da bude.

Osim popravki i zamene zastarelih delova mreže, da li planirate i investiranje u unapređenje i modernizaciju sistema?
– Planiranje i realizacija radova na modernizaciji tehničkog sistema su konstantni godinama, nevezano od togada li je grejna sezona u toku ili ne. Najaktuelnije su pripremne radnje na realizaciji projekta izgradnje kogeneracionog postrojenja u toplani „Jug“, instalisane snage 4,5 megavata. U toku je ugovaranje izrade idejnog projekta sa studijom opravdanosti da bi već u junu mogao biti raspisan tender za izvođača pomenutih radova. Na izgradnju još jednog kogeneracionog postrojenja najviše nas je motivisala ideja da u potpunosti iskoristimo pogodnosti Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije, koja je na snazi do kraja 2018. godine. Dakle, nastavljamo plasiranje električne energije u elektrodistributivnu mrežu po stimulisanoj ceni, kao povlašćeni proizvođač. Vrednost projekta je oko tri miliona evra, i on će biti finansiran sopstvenim novcem preduzeća, a radovi će se izvoditi u drugoj polovini tekuće godine i prvoj polovini naredne. Naime, koncept je gotovo identičan kao u slučaju kogeneracije u toplani „Zapad“, gde smo u 2016. godini, kao prva toplana u Srbiji, izgradili kogeneraciono postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, i iz kojeg od septembra 2016. godine proizvedenu struju plasiramo u elektrodistributivnu mrežu po stimulisanoj ceni, kao povlašćeni proizvođač. Struja koja se dobija u procesu kogeneracije tretira se kao „zelena” energija, odnosno to postrojenje ima status obnovljivog izvora energije. Osnovna prednost kogeneracije je izuzetno visok stepen iskorišćenja primarne energije u odnosu na industrijske sisteme koji služe samo za proizvodnju vodene pare ili tople vode za tehničke procese.

Kada govorimo o toplotnim izvorima, moram da kažem i da su intenzivirane i privode se kraju pripremne radnje za realizaciju projekta izgradnje novog kotla u toplani „Istok“, nakon čega će istočni deo grada imati u potpunosti novu i tehnički savremenu toplanu, koja će i pri niskim temperaturama raditi samostalno, bez spregnutog režima rada s „TE-TO Novi Sad“.

Krajnji deo sistema su toplotne podstanice. Šta preduzeće čini na tom polju?
– Kućne podstanice su mesto gde se, u objektima, završavaju ingerencije „Novosadske toplane“. Kontinuirano radimo na automatizaciji podstanica radi povezivanja na sistem daljinskog nadzora i upravljanja. Tim radovima obuhvaćena je zamena svih mašinskih elemenata u podstanici – regulatora pritiska, sigurnosnih ventila, kombi-regulatora protoka… – i ugradnja novih, zamena kompletne električne instalacije i ugradnja novog razvodnog ormara podstanice, potom automatizacija regulacionih krugova grejanja i tople potrošne vode i komunikaciono povezivanje merila toplote. U toku je ugovaranje automatizacije za još 400 kućnih podstanica velikih snaga, čije finansiranje je planirano sopstvenim novcem.

Šta građani mogu očekivati u završnici grejne sezone?
– Kao i do sada – dobro grejanje! Od prvog do poslednjeg dana sezone isporučujemo potrebnu količinu toplotne energije za zagrevanje. Planovi koje imamo i koje uspešno realizujemo mogući su i realni jer su nam isključivo pravilna poslovna politika i ekonomično poslovanje stvorili povoljnu klimu za to.

N. H.

Unapređujemo sve segmente poslovanja
– Svakodnevno radimo na modernizaciji toplifikacionog sistema grada, unapređujemo sve segmente poslovanja i realizujemo značajne projekte sopstvenim novcem, a pri tome ostvarujemo dobit. Preduzeće je u potpunosti likvidno i planiramo da to stanje održimo dugoročno – ističe direktor Dobrosav Arsović.