MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI Želimo vam SREĆAN BOŽIĆ

0
Bolnica VITA Novi Sad

Danas slavimo rođenje Isusa Hrista. Božić je praznik cele porodice i pored Vaskrsa, najvažniji dan hrišćanske vere. Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i pravoslavni Kopti.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaji:

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjak, odnosno božićno drvo predstavlja sreću, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

Obavezno je i unošenje slame, jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda koji zapravo predstavlja prinošenje žrtve duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post.

Kada domaćin dođe iz crkve, pozdravi sve u kući božićnim pozdravom, ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

U kuću dolazi posebni gost “Položajnik”, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Položajnik pozdravi sve Božićnim pozdravom, i odlazi kod šporeta. On otvori vrata na šporetu ili peći, i džara vatru govoreći zdravicu:

“Koliko varnica, toliko srećica,
Koliko varnica toliko parica (novca)
oliko varnica toliko u toru ovaca,
Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca,
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj.”

Domaćica takođe rano ujutru peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.

Domaćin iseče deo pečenja za Božićni ručak (obično levu plećku, glavu i deo od rebara). Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, kadionicu preda nekom mlađem koji kadi celu kuću.

Ako niko ne zna da otpeva božićni tropar onda se naglas pročita “Oče naš“. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice i jedno parče za slučajnog gosta.

Izvor: Informer.rs

 

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.