Lončarević o značaju vakcinacije, zabludama, posledicama

0
Bolnica VITA Novi Sad

Vakcinacija je najefikasnija mera zaštite od zaraznih bolesti, a kad je na taj način zaštićeno 95 odsto stanovništva to garantuje kolektivni imunitet, odnosno zaštitu i pojedinaca i cele populacije, kaže epidemiolog Instituta za javno zdravlje Batut, Goranka Lončarević.

Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, napominje ona, i obrazlaže to činjenicom da sve manje viđamo obolele, zbog čega mislimo da su i te bolesti isčezle. A poenta je u tome da su ljudi ili vakcinisani ili jednostavno nisu bili u kontaktu s obolelima.

Nedelja pred nama se obeležava kao Nedelja imunizacije (od 24. aprila do 30. aprila), kako bi se ukazalo na značaj vakcinacije u borbi protiv zaraznih bolesti.

„Obuhvat vakcinacijom bi trebalo da bude oko 95 odsto, jer je to značajno sa aspekta kolektivnog imuniteta kojim štitimo pojedinca ali i populaciju u celini, a pogotovo lica koja nisu mogla biti vakcinisana zbog bolesti“, pojašnjava Lončarević.

Ona kaže da Srbija ima dugu tradiciju obavezne imunizacije, te da je još 1839. godine Miloš Obrenovicgh uveo vakcinaciju protiv velikih boginja.

Ta bolest je iskorenjena 1980. godine, i to je prva preventabilna bolest koja je iskorenjena na globalnom nivou zahvaljujući vakcinaciji.

Iskorenili smo i dečju paralizu koja je bila velika pošast pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, kaže Lončarević i navodi da Srbija bila poslednja zemlja u Evropi koja je zabeležila epidemiju dečije paralize, što se dogodilo 1996, kada je 26 dece obolelo, a dvoje umrlo.

Naglašava da je, zahvaljujući vakcinaciji, Srbija eliminisala i difteriju i da je poslednji slučaj registrovan 1980. godine, kao i poslednji slučaj humanog besnila.

„Uporno radimo na održavanju statusa zemlje bez dečje paralize, imajući u vidu da evropski region taj status dobio 2002. godine. To je zahtevan posao koji podrazumeva da i dalje dostižete i održavate visok obuhvat vakcinacijom protiv dečje paralize imajući u vidu da se ova bolest održava u tri zenmlje u svetu – Nigeriji, Avganistanu i Pakistanu“, navodi Lončarević.

Srbija je, kako kaže, ušla i u borbu protiv malih boginja, što je, navodi, zahtevan posao, koji podrazumeva primenu MMR vakcinu u drugoj godini i pred polazak u školu, pri čemu je neophodno dostići visok obuhvat imunizacije dve doze.

Aktuelna epidemija malih boginja u Rumuniji, gde je obolelo više od 4.800 ljudi i umrla 21 osoba, upozoravaju da ta zarazna bolest nije eliminisana i da se borba i dalje nastavlja.

Podseća da su u Rumuniji u 98 odsto slučajeva oboleli oni koji nisu vakcinisani, da su među smrtnim slučajevima i deca koja nisu imala priliku da budu vakcinisana, jer vakcinacija kreće sa navršenih godinu dana života.

„To jeste upozorenje da je individualna i kolektivna odgovornost značajna, jer da je bio održan kolektivni imunitet u toj zemlji ne bi bila zaražena ona deca koja do sada nisu imali priliku da budu vakcinisana, a to su mlađi od godinu dana“, naglasila je Lončarević.

Osim Rumunije epidemija se proširila i na mnoge zemlje EU u kojima je smanjen broj vakcinisanih, poput Francuske, Švajcarske, Austruije, Holandije, Danske…

Lončarević je pozvala roditelje da se o vakcinaciji ne informišu na internetu, već da sve nedomice koje imaju reše sa izabranim pedijatrom, te poručila da je naučno dokazano da vakcinacija MMR-om (male boginje, zauške, rubeole) nema nikakve veze s pojavom autizma kod dece, o čemu se u poslednje vreme sve više govori.

Ona kaže da, imajući u vidu da se vakcina daje zdravim osobama, ona prethodno prolazi najrigorozniju kontrolu nacionalnih agencija za lekove.

Izvor. Tanjug