I Kanađani u potrazi za Srpskom rudom

0

Za rudom u Srbiji traga 35 stranih kompanija, a u narednih godinu dana biće otvorena tri rudnika uglja, olova i cinka u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada, piše danas “Politika”.

Beogradski list tvrdi da Srbiju u narednih nekoliko godina očekuje pravi rudarski bum, jer je došlo do ekspanzije geoloških istraživanja, te da naša zemlja već sada ima više od 220 eksploatacionih i oko 130 istraživačkih polja, na kojima se obavljaju geološka ispitivanja.

“I to nije sve jer se u skorije vreme očekuje i otvaranje pet do sedam novih rudnika. Tri rudnika uglja, olova i cinka biće otvorena u narednih godinu dana u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada”, navodi beogradski list.

Među 35 kompanija koje tragaju za srpskom rudom, “Politika” navodi američki “Friport”, kanadski “Reservoar minerals”, britansko-australijski “Rio Tinto” i engleski “Mineko limitid”.

U istraživanje rudnog blaga, napominje beogradski list, uključena je i kanadska rudarska kompanija “Mundoro”, a Kanađani su zainteresovani i za strateško partnerstvo sa RTB “Bor”, gde već istražuju na nekoliko lokacija dok im je partner u tom poslu japanska nacionalna kompanija za naftu, gas i metale– JOGMEC.

Multinacionalnim korporacijama koje ulažu u eksploataciju rude u Srbiji, dodaje “Politika” pridružila se i kanadska kompanija “Nevsun”, koja je okončala istražne radove u okolini Bora, u rejonu Čukaru peki i “nedvosmisleno potvrdila” da je to najbogatije nalazište bakra na svetu.

Veliko interesovanje, ukazuje list, pokazale su i kanadska kompanija RGMI i “Dandi Kapital markets”.

Upitan šta znači “bum” u rudarskom sektoru, ministar energetike Aleksandar Antić kaže za “Politiku” da je ovo što se u poslednje vreme dešava posledica nekoliko činilaca, pre svih, to što Srbija raspolaže ozbiljnih geološkim potencijalima, koji su interesantni rudarskim kompanijama.

“Sve one spremne su da ulažu znatna sredstva u istraživanja. S druge strane, Srbija je usled reformi fiskalne stabilizacije postala interesantno mesto za investicije koje se mere stotinama miliona evra”, objašnjava Antić.

Osim toga, dodaje, novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ocenjen je kao jedan od najboljih u Evropi jer pruža velike garancije investitorima i predvidiva pravila igre od početka istraživanja do eventualnog otvaranja rudnika.

Prema navodima beogradskog lista, nova nalazišta bakra i zlata Čukaru peki kod Bora i Savinac kod Boljevca potvrđuju rentabilnost proizvodnje jer dosadašnja istraživanja pokazuju da u toni rude ima od 20 do 30, pa čak i po 50 grama zlata.

Takođe, navodi da je lozničko ležište nove rude jadarit, bogate veoma traženim litijumom i borom, jedinstveno u svetu.

“Procenjuje se da ima rezerve od 130 miliona tona litijuma i više od 10 miliona tona borata. Trenutno na 130 istraženih polja sa raznim rudama i mineralima traga 35 mahom stranih kompanija. Dva kapitalna posla su u završnoj fazi istraživanja – Jadar kod Loznice i nova nalazišta bakra i zlata na jugoistoku zemlje”, napominje beograski list.

Dodaje da je projekat “Jadar” u fazi studijske razrade početka proizvodnje, a da je zadatak novoformirane zajedničke radne grupe Vlade Srbije i svetskog giganta “Rio Tinto” da ubrza taj posao i izdavanje dozvola jer je plan da rudnik jadarita proradi najkasnije 2023. godine.

Ovakva rudarska ekspanzija, predviđa “Politika”, najpre će se osetiti kroz učešće u rastu BDP zemlje, koji bi sa sadašnjih 1,5 odsto trebalo da poraste na tri odsto.

Izvor: Tanjug, Politika

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.