Gradnja autoputa Niš-Merdare sledeće godine

0
Foto: mgsi.gov.rs
Bolnica VITA Novi Sad

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarsta, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da očekuje da radovi na prvoj deonici “auto-puta mira” Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač, od Niša do Pločnika, počnu iduće godine, a vrednost tog projekta je 212 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Mihajlovićeva je rekla da će izgradnja ovog auto-puta doneti nove poslove i investicije za domaće firme, bolje povezivanje skoro 500.000 ljudi koji žive u Niškom i Topličkom okrugu i omogućiti Srbiji da iskoristi svoj strateški položaj. “Ovaj auto-put donosi Srbiji i celom regionu još jedan izlaz na more, preko luke Drač. Srbija je oivičena sa osam granica i naš interes je da se sa svakom zemljom regiona što više povežemo, ne samo zbog direktnih koristi u vidu investicija i radnih mesta koje donosi izgradnja, nego zato što to znači mogućnost za brži prevoz ljudi i robe. Upravo je njen položaj komparativna prednost Srbije, koja je razlikuje od svih drugih zemalja u regionu”, rekla je Mihajlovićeva na konferenciji za novinare uoči sastanka sa direktorkom Kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, Dubravkom Negre.

Ukupna dužina auto-puta od Niša do Merdara je 77 kilometara, od čega je dužina prve deonice, Niš-Pločnik, 40 kilometara. Mihajlovićeva je rekla da je prethodne dve godine pripremano sve što je potrebno kako bi iduće godine mogla da počne izgradnja na deonici Niš-Pločnik. “Izrada idejnog projekta za ovu deonicu, koji finansira fond za Zapadni Balkan WBIF, u toku je, prostorni plan ovog područja će se uskoro naći na sednici Vlade, a od novembra kreće i eksproprijacija”, rekla je Mihajlovićeva.

Kako je navela, druga tema današnjeg sastanka je projekat modernizacije i elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad i izgradnja obilazne pruge oko Niša, koji se sa EIB-om priprema duže od godinu dana.

Dubravka Negre je rekla da pri izboru projekata EIB radi detaljne analize i veoma vodi računa o njihovoj ekonomskoj opravdanosti, te da nema nikakve dileme oko ekonomske isplativosti ovog projekta. “Srbija ima stabilne finansije u poslednje tri godine, i to otvara prostor da ulaže u velike kapitalne projekte, koji donose dugoročne koristi”, napominjući da će auto-put povezati sa lukom Drač i druge zemlje regiona osim Srbije. Negre je dodala da prva deonica Niš-Pločnik obuhvata i obilaznicu oko Prokuplja, gde su sva merenja saobraćaja pokazala da postojeća infrastuktura nije adekvatna za prolazak svih vozila.

Kad je reč o načinu finansiranja projekta, Negreova je rekla da se on još dogovara i precizirala da će Srbija podneti aplikaciju fondu za Zapadni Balkan, a da će EIB zajedno sa Vladom Srbije raditi na tome da udeo bespovratnih sredstava bude što veći.

Ona je naglasila da je EIB neprofitna institucija, koja daje kredite na 25 i 30 godina, sa uslovima finansiranja koji su znatno povoljniji od tržišnih. “Nismo tu da se obogatimo na račun građana Srbije, niti na račun građana svih 150 zemalja u kojima radimo, već da pomognemo ulagnja, velike kapitalne infrastrukturne projekte koji su neophodni da podignu privredni razvoj, obezbede novo zapošljavanje i investicije u ostale sfere ekonomije, jer samo sa razvijenom infrastrukturom Srbija može da privuče nove investicije”.

Govoreći o projektu na železnici, odnosno pruzi Niš-Dimitrovgrad, Negreova je rekla da je vrednost tog projekta oko 260 miliona evra, pri čemu su već odobrena bespovratna sredstva iz donacije EU od 75 miliona evra, koja se kombinuju sa sredstvima EIB-a i Srbije.

Ona je podsetila da je EIB u Srbiji prethodnih 15 godina uložio više od 1,5 milijardi evra u razvoj putne i železničke infrastrukture, istakavši da se u poslednje dve i po godine projekti koji se realizuju sa Vladom ubrzano završavaju, što pokazuju primer deonice na Koridoru 10, od Pirota do Dimitrovgrada, i pruga Gilje-Paraćin-Ćuprija.

Mihajlovićeva je pre početka sastanka Negreovoj uručila poklon – tradicionalni srpski peškir, kao deo prakse da zvaničnicima sa kojima se sastaje poklanja ručne radove žena sa sela, nastalih kao rezultat projekta “Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koji Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.

Izvor: mgsi.gov.rs

POSTAVI ODGOVOR