Država neće tolerisati govor mržnje

0
Bolnica VITA Novi Sad

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da je nulta tolerancija prema govoru mržnje i zločinu iz mržnje jedan od prioriteta Vlade i ministarstva na čijem je čelu, ocenivši da je opravdan značaj koji se daje sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.

Kuburović je, učestvujući na Međunarodnoj konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje, istakla da održavanje „Nedelje ponosa“ i ove godine predstavlja jedan od dobrih primera razvoja tekovina tolerancije i unapređenja ljudskih prava u Srbiji.

O značaju uspostavljanja jednakih prava za sve građane, bez obzira na njihovu versku, etničku, nacionalnu, seksualnu ili bilo koju drugu različitost, govori i to da su osnovna prava zauzela vrlo važno mesto u okviru Poglavlja 23, čijim otvaranjem pregovori počinju, a čijim se zatvaranjem završava pregovarački ciklus, naglasila je ona.

Prema njenoj oceni, od stepena razvijenosti ljudskih prava zavisi i stepen razvijenosti demokratije u jednom društvu.

Kuburović je rekla da je Vlada Srbije prepoznala značaj i težinu potrebe za adekvatnim odgovorom na govor i zločin iz mržnje, dodajući da je za Ministarstvo to važna tema jer u velikoj meri uspeh borbe protiv zločina iz mržnje zavisi od efikasnog rada pravosuđa.

Ona je podsetila na to da su u dva navrata vršene izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi se unapredio postojeći zakonski okvir u skladu sa međunarodnim standardima.

Svi smo svesni činjenice da i pored toga što Srbija ima dobra zakonska rešenja, još imamo nezanemarljiv broj krivičnih dela govora mržnje i zločina iz mržnje, posebno izraženih prema LGBT populaciji, rekla je Kuburović.

Ona je ukazala i na dobre rezultate Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, čija je primena počela 1. juna ove godine, dodajući da je to postignuto upravo zahvaljujući dobroj koordinaciji između svih institucija.

U ova tri meseca primene novog zakona, kako je istakla, imali smo više od 9.400 razmotrenih slučajeva porodičnog nasilja, gotovo 4.000 predloga za produženje hitne mere (3.811 usvojenih predloga) i 2.160 izrađenih individualnih planova zaštite žrtava.

Izvor: Vlada Srbije