Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti u Orašcu

0

Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održava se u Memorijalnom kompleksu u Orašcu, u prisustvu predsednika Republike Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i predsednika RS Milorada Dodika.

Svečanosti prisustvuju ministri u Vladi Srbije, predstavnici diplomatskog kora, Vojske Srbije i veliki broj građana.

Tom prilikom, predsednik  Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ćemo Srbiju odbraniti od uticaja i interesa velikih sila, ali da je još važnije da sačuvamo i obnovimo naš narod, jer “sve nam je džabe ako nemamo ljudi”.

“Za to nam je potrebna podrška svakog pojedinca u Srbiji”, rekao je Vučić, ukazujući na dramatičan pad nataliteta.

Objasnivši da nam je sada potrebna i sudbonosna i istorijska odluka, onakva kakvu su pre dva veka doneli viđeni Srbi u Orašcu, Vučić je poručio i da, imajući to iskustvo, danas možemo sve “jer su nas oni tome naučili”.

To, kako je rekao, može da stane u reči koje je tada izgovorio “nepismeni Miloš sanjajući da svi Srbi pišu, a ta je reč – sloboda”.

“I danas dok ovde stojim, stojim na mestu koje postoji u svakome u nas. Ogromna je obaveza, sve što nas čeka u danima pred nama, moramo da rešavamo, a da nam ruke i obraz ostanu čisti. Moramo da dajemo a da ništa ne izgubimo, da se pomirimo, a da ostanemo časni”, poručio je te dodao:

“Možemo da nađemo rešenje kao što su ga oni tražili i našli opredeljujući se u 19. veku za život u modernoj državi.

Dodik: Ovaj vek neka bude vek srpske slobode

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da nema boljeg mesta od tog da okupi Srbe, jer je u tom mestu na najbolji mogući način sublimirana istorijska težnja srpskog naroda – težnja za slobodom.

Čestitajući Dan državnosti, Dodik je istakao da su Srbi sav svoj nacionalni i narodni život proveli u neprestanoj borbi za slobodu i “nisu proizveli samo jednog Karađorđa, nego mnogo Karađorđa i znane i neznane junake koji su se borili za slobodu”.

“Danas je Srbija vraćena srpskom narodu, a srpski narod gde god bio, ovde i tamo, blizu i daleko, okupljen je oko nacionalne ideje i države Srbije u ideju koja se zove sloboda i naš nacionalni ponos i identitet”, rekao je Dodik.

On je podvukao da su Srbi morali da prođu mnoge zablude, a jedna od njih je Jugoslavija, jer su, kako je rekao, Srbi stvarajući Jugoslaviju hteli da stvore slobodu i za druge, a ne samo za sebe, “da bi ti drugi na kraju u raspadu Jugoslavije, stvorili svoje države”.

“Ali i nas vratili Srbiji i danas srpski narod ima dve države – Srbiju i Republiku Srpsku. Ponosno smo okupljeni oko ideje srpskog naroda”, naznačio je predsednik RS.

On je ponovio reči predsednika Srbije da ne postoje hrvatski, bosanski ili drugi Srbi, već jedinstven srpski narod – gde god se nalazio i živeo, sa tradicijom, krsnom slavom, jezikom, pismom i srpskim govorom.

“Čast mi je što mi je data prilika da u jedinstvenom danu za srpski narod pošaljem poruke okupljanja, jedinstva srpskog naroda, očuvanja našeg identiteta, ponosa, našeg uspeha u istoriji i naših obeležavanja stradanja koja su bila ogromna”, naveo je Dodik.

Kako je rekao, srpski narod, koji je dao Teslu i mnoge ljude svetskog formata, sa pravom danas može da proslavlja dan Srbije i sve naše praznike i da govori o slobodi, jer smo mi predvodnici te slobode na ovim prostorima, “okupljeni pod zastavama Srbije i Republike Srpske”.

“Srpski narod je stradalnički narod prošlog veka, a ovaj vek neka bude vek naše, srpske slobode. Gde god bili, srećan vam praznik Srbije, koji je okupio ovde, u teškim uslovima, posle nekoliko vekova borbe za slobodu i trpljenja, naše pretke koji su doneli odluku o ustanku i bili sposobni da samo nekoliko decenija posle iznedre najsavremeniji ustav tog vremena. To govori o nama i našim potencijalima”, rekao je Dodik.

Pre početka državne ceremonije, patrijarh srpski Irinej služio je liturgiju, kojoj je prisustvovao ministar Nenad Popović.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, kao izaslanik predsednika Republike, položio je danas venac kod spomenika Neznanom junaku na Avali, a u Spomen knjigu je zapisao da su sloboda i pravda najviše vrednosti koje su stvorile Srbiju.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, ministar je venac položio u pratnji  načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića i komandanta Komande za obuku general-potpukovnika Đokice Petrovića.

“Srbiju su stvarali ustanci i ustavobranitelji. Sloboda i pravda su najviše vrednosti koje su stvorile Srbiju. Od naših starih naučili smo da sloboda nije jednom dana, već je najviša vrednost za koju se živi i bori svakog dana. Generacije ustanika su izborile naše pravo na izbor i naše pravo na slobodu. Ne smemo biti manje hrabri ni manje mudri od naših predaka. U čast predaka, za slavu potomaka”, zapisao je Vulin u Spomen knjigu.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem – Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.

Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Sretenjski ustav donet je 15. februara 1835. godine u Kragujevcu, koji je prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.