Šta za Prištinu znače Gazivode?

0

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) objavio je prošle nedelje studiju u kojoj je analizirano pet konkretnih modela za rešavanje kosovskog čvora – podela ili razmena teritorija, model dve Nemačke, model Britanije i Irske, model Južnog Tirola, ali i ono što nazivaju “hrvatsko-jugoslovenskim/srpskim” modelom.

U istraživanju “Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”, navodi se da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču, koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, ali i da ne formira Zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre više od pet godina potpisivanjem Briselskog sporazuma, prenosi “Blic”.

Kako se navodi, od svih rešenja najšire i najpodrobnije govori se o modelu podele, odnosno razmene teritorija, uz napomenu da je reč o rešenju o kome se sve više govori od početka ove godine i koje su kosovski premijer Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama uzeli u razmatranje.

Prema izveštaju, navodi se da izgleda da Tači veoma ozbiljno razmatra tu opciju, za koju koristi eufemizam – “korekcija granica”.

– Ta opcija bi mogla da znači samo podelu Kosova ili podelu u kombinaciji sa razmenom teritorija u koju bi ušli i delovi u kojima su Albanci masovno naseljeni u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Deljenje bi moglo da znači da bi delovi Kosova severno od reke Ibar bili pripojeni Srbiji, a, ukoliko je i razmena teritorija uključena, Preševska dolina postala deo Kosova – navodi se u izveštaju i dodaje da je reč o teritorijama približno iste veličine.

Očekivanja su da bi u slučaju postizanja ovog dogovora Srbija, svakako, tražila posebnu zaštitu za imovinu i interese SPC na Kosovu, a u obrazloženju ove opcije, kao primer mirne razmene teriotrija navodi se model po kome su to učinile Holandija i Belgija 2016. godine.

– Iako je politička konotacija drugačija nego u slučaju Kosova i Srbije, ovaj sporazum pokazuje da je model razmene teritorija moguć i da funkcioniše – navodi se u izveštaju i dodaje da bi razmena teritorija morala da bude sprovedena na takav način da ne proizvede nasilno raseljavanje stanovništva, niti ugrožavanje ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju se konstatuje da bi podela sa razmenom teritorija mogla biti najmanje loše rešenje i za Srbiju i za Kosovo, kao i da je faktična podela nastala još 1999. godine “kada su NATO snage sprečile OVK da uđe na teritoriju severa Kosova”.

Kao argumenti protiv ovog rešenja, navodi se da bi to umanjilo sliku o Kosovu kao multietničkom društvu, kako su ga zamislili SAD i njihovi evropski saveznici, ali i da bi moglo da proizvede dalje transfere stanovništva – Srba sa juga na sever, i Albanaca sa severa na teritorije južno od reke Ibar.

Takođe, navodi se i da bi time bili ugroženi ekonomski interesi Kosova, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji, i treće da bi to mogao da bude opasan presedan za druge zemlje koje imaju slične etničke probleme, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Izveštaj ističe da je Kosovo na papiru multietničko društvo, ali da je u realnosti ono poptuno podeljeno, da bi rezultat podele i razmene teritorija mogao da dovede do toga da Kosovu pripadne vojna baza Srbije kod Bujanovca, kao i da bi podela mogla da dovede u pitanje kontrolu nad Koridorom 10, koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom sa jedne, i Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, sa druge strane.

Kada je reč o Trepči i Gazivodama, navodi se da kosovska ekonomska održivost samo delom zavisi od te imovine i dodaje da su tri od pet rudnika Trepče locirani južno od Ibra i da bi ostali Kosovu, ali za Gazivode da je to slaba tačka za Kosovo, jer snabdevaju Kosovo pijaćom vodom, ali i generišu elektičnu energiju.

Izvor: tanjug, vestionline
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.