Politiko: Zašto bi Evropa trebalo da podrži razmenu teritorija

0

Ugledni politički portal “Politiko” objavio je analizu profesora Instituta za javnu politiku Centralnoevropskog Univerziteta Marka Preleca na temu razmene teritorija kao modela za rešenje kosovskog pitanja. U tekstu naslovljenom “Zašto bi Evropa trebalo da podrži razmenu teritorija Srbije i Kosova” on poručuje da ova ideja, iako iz razumljivih razloga podstiče strepnju, zaslužuje opreznu podršku Zapada.

– Evropa, iz razumljivih razloga, veoma strepi od promene nacionalnih granica, ali diskusija o razmeni teritorija Kosova i Srbije, između kojih već dvadeset godina tinja sukob, zaslužuje opreznu podršku, odnosno prevazilaženje dugogodišnjeg konvencionalnog razmišljanja u zapadnim spoljnopolitičkim krugovima – navodi se u tekstu, koji prenosimo u celosti.

Tenzije između Srbije i Kosova, međutim, dodaje se, stvaraju veliku glavobolju Evropi i taj problem mora da se reši. On pothranjuje nestabilnost jugoistočnog dela Evropske unije i predstavlja veliku prepreku na putu ka intergraciji Zapadnog Balkana u savez.

– Srbija ne priznaje deklaraciju o nezavisnosti Kosova iz 2008. i zvanično smatra tu teritoriju – u kojoj dominiraju etnički Albanci – pobunjenom pokrajinom. Pet članica EU takođe nisu priznale Kosovo. Većina njih, poput Španije, i same strahuju od separatizma. Rusija i Kina sprečavaju učlanjenje Kosova u UN, održavajući ga u međunarodnom procepu – navodi se i dodaje da sve dok su u ćorsokaku, ni jedni ni drugi nemaju realne šanse da se pridruže EU.

Brisel je već jasno stavio Beogradu do znanja da mora da reši spor s Kosovom pre nego što Srbija uđe u EU, podseća se u tekstu, ali i naglašava da bez sporazuma koji bi zaista bio prihvatljiv za obe strane nema rešenja.

– A, razmena teritorija je ključ takvog sporazuma. Opštine na severu, u kojoj Srbi čine većinu, Kosovo bi dalo u zamenu za jugozapadne delove Srbije. Srbija bi priznala Kosovo i prestala bi da se protivi članstvu Kosova u UN; Kosovo bi se obavezalo da štiti srednjovekovne srpske manastire i preostalo srpsko stanovništvo.

Zašto bi Srbija pristala na takav sporazum?

– Zato što bi on značio priznanje neuspeha američke i evropske politike prema njoj. Kosovo se otcepilo pod međunarodnom supervizijom i pretpostavkom da će Srbija na kraju morati da prizna njegovu nezavisnost i teritorijalni integritet. Razmena teritorija omogućila bi Srbiji da kaže: “Pokušali ste da to uradite bez nas, ali nije uspelo”. Takva priznanja su veoma delotvorna, naročito kada se države suočavaju s problemima koji pogađaju emocije, kao što su istorija, identiet i teritorija – navodi se u tekstu.

Što se Kosova tiče, dodaje se, ono bi moglo da postane punopravni član međunarodne zajednice i put do članstva u EU bio bi mu otvoren. Kosovo bi odmah moglo da se pridruži Savetu Evrope i obezbedi sopstvenom narodu zaštitu Evropskog suda za ljudska prava.

Zašto je, onda, otpor toliko snažan?

– Kancelarka Angela Merkel izjavila je prošle nedelje “da ima pokušaja da se eventualno razgovara o granicama, ali mi to ne možemo da uradimo”. Karl Bilt, koji se skoro 30 godina bavi ovim regionom, opisao je ideju kao “recept za geopolitičku nestabilnost”. (Nasuprot tome, Volfgang Petrič, glavni pregovarač EU na mirovnim pregovorima o Kosovu, podržava tu ideju). Glavna primedba je da promena grancica bilo gde znači pretnju za granice svuda u regionu. Makedonija ima veliku manjinu etničkih Albanaca, koji čine većinu u delu teritorije koji se prostire do okoline prestonice Skoplja; otcepljenje bi značilo užasan rat. Region Bosne i Hercegovine u kome dominiraju Srbi stalno preti da se otcepi. Zar ih razmena teritorija ne bi ohrabrila? – pita se Prelec u autorskom tekstu za “Politiko”, ali i daje odgovor na to pitanje:

– Pre osam godina posetio sam Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu kako bih za Međunarodnu kriznu grupu detaljno ispitao tu opasnost. Ja i moje srpske i albanske kolege zaključili smo da je rizik realan, ali da se može držati pod kontrolom. Makedonija je u međuvremenu postala daleko stabilnija, ima naprednu, multietničku vladu; postoji mogućnost da se učlani u NATO već sledeće godine. Albansko stanovništvo je pragmatično i zadovoljno što živi u zemlji sa dobrim izgledima za evropsku intergraciju i napredak. Republika Srpska je, međutim, druga priča. Njeno rukovodstvo i veliki deo naroda zaista žele da se otcepe, ali znaju da to nije moguće – navodi on.

– Pogled na kartu otkriva da se njihov region sastoji iz dve polovine: malog siromašnijeg dela na istoku, duž srpske granice i većeg, bogatijeg dela za zapadu koji se graniči sa Hrvatskom. Tu je i mali autonomni distrikt Brčko. Srbi bi sutra mogli da proglase nezavisnost, ali to bi značilo da bi najmanje dve trećine naroda bilo odsečeno od zapada, bez kopnenog puta do prijateljske teritorije. Ustav Bosne i Hercegovine i sada daje regionu ekstremno široku autonomiju, koju bi verovatno izgubio nakon neuspele secesije – konstatuje Prelec.

Izvor: politico.eu, blic

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.