Kina se bori za povratak rasprave o Kosovu u UN

0
Foto: pixabay
Dnevni red sednice Saveta bezbednosti još nije usvojen, ali su velike šanse da Kina uspe da vrati temu KiM, iako su se Velika Britanija, SAD, Francuska i Švedska tome odmah usprotivile, kaže šef diplomatije Ivica Dačić

Diplomatska bitka Pekinga da se Kosovo u novembru ponovo nađe na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti UN, pošto je pre tri meseca voljom Velike Britanije odatle skinuto, u punom je jeku. Međutim, kako za „Politiku” objašnjava ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, još nije potpuno izvesno da li će Kina i uspeti da izađe kao pobednik iz borbe sa protivnicima te ideje.

„Velike su šanse, ali još ništa nije gotovo”, kaže Dačić, koji se nalazi u Malagi na Mediteranskoj konferenciji OEBS-a. Ovih dana, kaže on, na Ist Riveru je u toku dogovor članica SB o tačkama dnevnog reda naredne sednice ovog tela UN, koja bi trebalo da bude održana početkom sledećeg meseca.

„Dnevni red još nije usvojen, tek se pričalo o preliminarnom, ali su se Velika Britanija, SAD, Francuska i Švedska odmah usprotivile stavljanju izveštaja generalnog sekretara o situaciji na Kosovu na agendu Saveta bezbednosti. Ovih dana odlučivaće se o tome. Kina će svakako predložiti tu tačku”, kaže Dačić i ističe da se do sada nikada nije glasalo o dnevnom redu sednica SB. Dogovor stalnih i nestalnih članica o tome šta će se naći na sednici je praksa u UN, jer je reč o tehničkom pitanju. Dakle, iako se neka stalna članica ne slaže sa predlogom predsedavajućeg Savetu bezbednosti, nema mogućnost da na to uloži veto. Međutim, ukoliko bi se ovog puta glasalo o tačkama dnevnog reda, bio bi to presedan u UN-u.

Kina, podsetimo, u novembru preuzima predsedavanje Savetu bezbednosti i ona bi trebalo da se najviše pita o tome koje će se tačke dnevnog reda naći na ovoj sednici. Baš kao što je to bio slučaj i sa Velikom Britanijom, koja je, zahvaljujući činjenici da je u avgustu predsedavala tim telom, progurala dugo najavljivanu ideju o ukidanju rasprave o redovnom tromesečnom izveštaju generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu i radu Unmika.

Razmatranje izveštaja generalnog sekretara, kakav god on bio, prilika je da Beograd, ali i neki drugi, poput Moskve i Pekinga, pokrenu i pitanja kojima se sam izveštaj ne bavi. Ovoga puta za Srbiju bi to bilo od velike važnosti, jer bi pred svetskom organizacijom mogla da ukaže na veliki problem po bezbednost čitavog regiona ukoliko Priština sprovede nameru o formiranju vojske Kosova, što je najavila za 28. novembar.

I dok za SAD nema dileme da je sazrelo vreme da Kosovo formira svoju vojsku, što je potvrdio i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, Ministarstvo inostranih poslova Rusije juče je izrazilo „zabrinutost zbog odluke parlamenta takozvanog Kosova da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u punopravnu vojsku”. Moskva upozorava da takva odluka podriva stabilnost Balkana.

Kako se navodi u saopštenju, koje prenosi Sputnjik, Rusija je u više navrata skretala pažnju međunarodnoj zajednici da takve težnje nisu u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, koja govori da se na Kosovu mogu nalaziti isključivo multinacionalni vojni kontingenti pod međunarodnim nadzorom. „Niko ne može dati garancije da takozvane oružane snage, čiju okosnicu čine teroristi OVK, neće biti korišćene protiv srpskog stanovništva na severu”, ističe ruski MIP i dodaje da „oni koji podržavaju Prištinu brzopleto nastoje da reorganizuju Kosovske bezbednosne snage u punopravnu vojsku, kako bi bivše militante što pre prebacili pod okrilje NATO-a”.

Izvor: politika
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR