BRNABIĆ O KOSOVU ZA “FAJNENŠEL TAJMS”: Moramo da se sretnemo na pola puta

0
FOTO TANJUG/ KABINET PREDSEDNCE VLADE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC/ bg

Srbija i Kosovo su daleko od sveobuhvatnog mirovnog rešenja, uprkos spremnosti za razgovor o eventualnoj razmeni teritorija u cilju rešavanja kosovskog pitanja

Srbija i Kosovo su daleko od sveobuhvatnog mirovnog rešenja, uprkos spremnosti za razgovor o eventualnoj razmeni teritorija u cilju rešavanja kosovskog pitanja, kaže premijerka Ana Brnabić za “Fajnenšel tajms”.

Razmena teritorija, čak i kad bi bila dogovorena, ne bi bila dovoljna za sporazum o miru, upozorila je ona.

“Pandorina kutija je otvorena pre tačno 10 godina, kada su zemlje priznale nezavisnost Kosova. Ono što pokušavamo da uradimo je da zatvorimo tu Pandorinu kutiju. Ne možete da kažete da smo pre 10 godina bili spremni da menjamo granice, a da danas ne možemo da razgovaramo o promeni granica”, rekla je Brnabić za britanski list tokom nedavnog boravka u Oksordu.

. Ali, kako kaže, to je samo jedan deo mogućeg konačnog rešenja.

“Konačno rešenje, ako se postigne, moraće da bude sveobuhvatnije. Moraće da obuhvati ljudska i manjinska prava, ekonomsku saradnju, dugoročnu saradnju Srba i Albanaca, učenje jezika i kulturno nasleđe, crkve i manastire”, naglašava premijerka.

Lično bi, kako kaže, volela neku vrstu sporazuma što pre.

“Ali mislim da u realnosti nismo blizu sporazuma”, rekla je Brnabić. Londonski list ocenjuje da premijerkina oprezna napomena podseća da lideri Srbije i Kosova razgovaraju o izuzetno delikatnim kulturnim, istorijskim, političkim i teritorijalnim pitanjima, a da je napredak daleko od garantovanog, uprkos tome što SAD i EU podržavaju dijalog.

“Često kažemo da smo trenutno zaglavljeni u pomalo šizofrenoj poziciji koja je između politika 21. veka i 19. veka”, rekla je Brnabić misleći na povremeno izbijanje etničkih tenzija pa čak i nasilja ove godine na Kosovu.

Ona je rekla da lideri kosovskih Albanaca prave krupnu grešku ako misle da će dijalog sa Beogradom rezultirati formalnim priznanjem kosovske nezavisnosti od strane Srbije.

“Ako misle to – ”da, Srbija će priznati našu nezavisnost”, očigledno je da se to neće dogoditi”, rekla je Brnabić.

“Oni moraju da se pomere sa svoje komforne pozicije i da se sretnemo na pola puta gde ih čekamo. Hajde da napravimo kompromis, šta god taj kompromis bude zahtevao”, dodala je.

Ona je, navodi se, osporila uvreženii stav u Briselu da je puno priznanje Kosova preduslov za prijem Srbije u EU.

Nejedinstvo vlada EU po pitanju statusa Kosova znači da bi “sporazum o dugoročnoj normalizaciji” između Beograda i Prištine bio dovoljan da se dozvoli ulazak Srbije, navela je ona.

Interes Srbije je, kako je naglasila, da se postigne dogovor.

“Svaki dan koji izgubimo u ovom zamrznutom konfliktu je dan koji smo mogli da dobijemo za stabilniju, prosperitetniju budućnost za sve nas”.

List podseća da je Brnabić u četvrtak govorila na marginama konferencije univerziteta Oksford, a dan ranije razgovarala u Minsku sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.

Ona kaže da je Tačiju rekla da se pita da li postoji želja nekih političara u Prištini da nastave dijalog i dođu do dogovora.

Osvrnuvši se na pristupne pregovore Srbije i EU Brnabić kaže da bi volela kada bismo mogli da se pridružimo do 2025., ali da je to je veoma ambiciozan cilj.

“Mislim da je mnogo važnije da budemo spremni da se pridružimo, a ne da se pridružimo a da nismo potpuno spremni. Ako nismo spremni, onda je to situacija u kojoj obe strane gube – slabija postaje i EU i vaša zemlja”, zaključila je Brnabić.

Izvor: tanjug, blic
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR