Amerika traži okončanje mandata UNMIK-a, Srbija protiv

0
Foto: pixabay

Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli poslala je pismo generalnom sekretaru UN Antonio Guterešu u kome traži da se UNMIK povuče sa Kosova.

To se navodi u pismu Guterešu u koje je Tanjug imao uvid.

Kako se navodi, ona je to pismo poslala 9. oktobra, istog dana kada je objavila da se povlači sa mesta ambasadora SAD u UN.

Kako je rekla, bez redovne revizije mandata i misije UNMIK-a, “spoljne politike i stranke štetnih interesa” nastaviće da kao taoce drže vreme i važne resurse UN, zbog čega zahteva od Generalnog sekretarijata da iskoristi uticaj svojim autoritetom i inicira da se napravi izlazna strategija za UNMIK.

“Preduzimanjem takvih koraka, SB UN će moći da proceni i oceni prisustvo UN misije na Kosovu, kao što radimo sa svim mirovnim misijama. Preduzimanjem tog koraka takođe ćemo unaprediti normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i njihov zajednički cilj, da se integrišu sa evropskim susedima. Takođe sam uverena da će takva procena rada UNMIK- a i izlazna strategija očuvati integritet vaših sjajnih napora u sprovođenju reformi mirovnih misija”, napisala je Niki Hejli.

Kako je navela, kada mirovne misije UN obave dobar posao, države u kojima se nalaze u stanju su da okončaju konflikt, uspostave demokratske političke procese i razviju sopstvene kapacitete.

“Već više godina, misija UN na Kosovu pružala je primer uspešne misije koja rešava složen konflikt. Uspeh Kosova obeležen desetogodišnjicom proglašenja nezavisnosti trebalo bi da bude razlog za slavlje i simbol velikog doprinosa koje su UN dale u očuvanju mira i stabilnosti u Evropi”, navela je Niki Hejli.

Đurić: Šamar mirovnim naporima i povratak politici pritisaka

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da Srbija smatra da je usvajanje ove inicijative “šamar mirovnim naporima” i povratak politici pritisaka.

“Srbija će se ovoj inicijativi suprotstaviti svim argumentima. I pravnim i političkim”, rekao je Đurić.

Direktor vladine Kancelarije je naveo da još ništa nije rešeno, a pogotovu ne pitanje statusa, kao i da nisu ispunjeni neki od glavnih zadataka Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koja je jedini pravni okvir.

“Inicijativa je utoliko opasnija, jer dolazi u trenutku kada privremene kosovske institucije pokušavaju da formiraju vojsku Kosova”, naveo je Đurić.

Kazao je da jedini okvir za dijalog Beograda i Prištine jeste privremeni režim UN.

Ova inicijativa će predstavljati ohrabrenje separatistima u Prištini da nastave sa politikom dugih cevi, kazao je Đurić i dodao da će to doprineti i nastavku jednostranog delovanja u međunarodnoj zajednici i da rešenje za odnose Beograda i Prištine ne traže za pregovaračkim stolom.

“Želim još jednom da upozorim i podsetim da mandat misije UN na KiM (UNMIK) nije ispunjen i u još jednom ključnom segmentu, a to je povratak prognanih i raseljenih. Misija UN na KiM za ovih 18 godina još nije ispunila nijedan od svojih glavnih zadataka zbog kojih je ustanovljena, a to je povratak preko 200.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca sa KiM”, naveo je Đurić.

On je ocenio da bi povlačenje misije UN u ovom trenutku predstavljalo priznanje neuspeha i kapitulaciju u borbi za ostvarenje nekih od ključnih ciljeva zbog kojih su i uspostavljene UN.

Dodao je da će se o ovome obaviti konsultacije i razgovarati sa prijateljima i partnerima Srbije – stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, Rusijom, Kinom, kao i s drugim članicama Saveta bezbednosti UN.

Izvor: rtv, tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.