Vukosavljević: Osnovaćemo Fond za vraćanje kulturnog blaga

0

Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je da se radi na formiranju Fonda koji će pomagati da se što veći deo nacionalnog blaga, rasutog širom sveta, po privatnim kolekcijama ali i bibliotekama, poput onih u Vatikanu i na Harvardu, vrati u Srbiju.

Po njegovim rečima, potrebu za osnivanjem Fonda osnažio je i nedavni dogovor s Rusijom zahvaljujući kome će sredinom godine 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, nakon više od 170 godina, biti vraćena u Srbiju.

“Ministarstvo će uloži veliki napor da država odvoji određena sredstva, a o tome je govorio i predsednik Srbije, da se osnuje Fond iz koga bismo pokušavali da iz različitih kolekcija, što privatnih, što iz biblioteka širom sveta ili otkupimo ili razmenom dođemo do našeg velikog nacionalnog blaga”, rekao je Vukosavljević za Tanjug i dodao je da van zemlje nekoliko hiljada rukopisa i fragmenata srpskog porekla.

On je naveo da je najveći broj sačuvanih srpskih srednjovekovnih rukopisa, izuzimajući Hilandarsku zbirku, u inostranstvu je, dosta toga je u Rusiji, Bugarskoj, Evropi, rukama kolekcionara…

“Neki od tih najznačajnijih dokumenata srpske istorije, čuveno Vukanovo jevanđelje je u Sankt Peterburgu, Marijinsko jevanđelje s početka 11. veka u Moskvi, Sinajski psaltir u manastiru na Sinaju, a čuveni, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save – Ilovička krmčija iz 1262, u Zagrebu”, kazao je Vukosavljević.

U našem interesu je da se označi šta je od najvećeg značaja za zemlju i da se pokuša da se to blago, koje je pod različitim okolnostima završilo u svetu naporima ili finansijskim ili razmenom ili poklonima, vrati.

“Stvari ipak nisu tako crne. Mnogi rukopisi i drugi umetnički artefakti su sačuvani a u suprotnom, nestali bi u vrtlogu istorije”, rekao je srpski ministar kulture.

On je precizirao da je veći deo sveukupnog sačuvanog rukopisnog nasleđa van granica Srbije i da je ne računajući zbirku manastira Hilandara, reč o nekoliko hiljada rukopisa i fragmenata srpskog porekla.

“Veliki broj njih odnet je sa Svete Gore, a manji, iz Stare Srbije ili je nastao u tuđini”, rekao je ministar i dodao da je najviše knjiga u Bugarskoj i Rusiji, potom Austriji (oko 160), na Svetoj Gori (ne računajući Hilandar), ali da ih ima i u ostalim evropskim zemljama, kao i u Izraelu, Vatikanu, SAD, ….

Među njima su, pored Vukanovog jevanđelja, i neki od najdragocenijih srpskih rukopisa kao što je autograf prevoda Pseudo Dionisija Aropagita koji je načinio starac Isaija početkom osme decenije 14. veka ili fragment Radoslavljevog jevanđelja iz 1429. i Sinajski psaltir iz sredine 13. veka.

“U Zagrebu su Ilovička krmčija, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save iz 1262, i Zbornik Vladislava Gramatika iz 1469, u Moskvi je i najstariji sačuvani Struški prepis Dušanovog zakonika s kraja 14. veka. U Istanbulu Svetostefanska povelja kralja Milutina iz 1314”, kazao je Vukosavljević.

Po njegovim rečima, najstariji prepis Žitija Svetog Simeona od Stefana Prvovenčanog s početka 14. veka je u Parizu, Romanov tipik iz 1331. je u Berlinu, Knjiga carstva iz 1418. pisana za despota Stefana u Odesi, prepis Žitija despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa iz 1596. je u Cavtatu.

Na Harvardu je Oktoih iz 1353, a u Dablinu Srpsko četvorojevanđelje i Nikoljsko jevanđelje, Praznični minej i Čtenija iz apostola i jevanđelja.

Pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić objasnila je da je za pokretanje procedure vraćanja artefakata potrebno imati pravni osnov – čvrste dokaze o vlasništvu i po kom osnovu se oni nalaze u određenoj zemlji.

Ako je reč o nelegalnom posedovanju ili se zna da artefakt potiče iz krivičnog dela, on može biti institucionalno vraćen na osnovu Konvencije o merama zabrane i sprečavanja nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa vlasništva kulturnih dobara.

Procedura koja se pokreće preko diplomatskih predstavništava ista je i kada je reč o kulturnom blagu odnetom tokom ratova kada se primenjuje Haška konvencija. Tu je, kako je dodala, otežavajuća okolnost ta što u ratnim sukobima obično stradaju i dokazi o vlasništvu.

Stara i retka bibliotečka građa, veći deo fonda koji je 1915. odnet iz Narodne biblioteke Srbije u Sofiju, vraćen je posle rata, rekla je ona.

Kada je reč o Ilovičkom prepisu Nomokanona ili Zakonopravila Svetog Save koji je nastao 1262. u manastiru Svetog Arhanđela Mihaila na Ilovici, koji je u to vreme bio sedište Zete, Vanušićeva kaže da na osnovu danas poznatih i raspoloživih činjenica kretanje rukopisa nije moguće u potpunosti rekonstruisati.

Istraživanja pokazuju da je Zakonopravilo, koje je pisana na pergamentu, ima 400 listova i najstariji je od 11 danas poznatih prepisa, budući da protograf nije sačuvan, dospelo u Zagreb do 1867. godine sa zbirkom austrijskog diplomate, hrvatskog književnika i pravnika Antuna Mihanovića.

“Visokoobrazovan, s razvijenom kulturnom svešću, Mihanović je prikupljao i posebno vredne slovenske rukopise, najviše na prostoru Makedonije. Tokom diplomatske karijere bio je i konzul u Solunu, a poznato je da je Ilovački prepis vek i po pre toga bio u Skoplju i Markovom manastiru, stoga se pretpostavlja da ga je Mihanović tu našao, ali ne i pod kakvim okolnostima je uzet. Posle njegove smrti 1861. godine, kolekcija je dospela u Jugoslovensku akademiju znanosti i umjetnosti” (u Zagrebu), objasnila je Vanušićeva.

Izvor: rtv, tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR