Sekretar Štatkić otvorio izložbu pop-arta

0
Bolnica VITA Novi Sad

„U savremenoj umetnosti prepoznatljiv je, poseban i fascinantan izraz pop-art kulture, naročito u slikarstvu“, rekao je sinoć u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama profesor Miroslav Štatkić, otvarajući izložbu „Galerije Centar“ iz Pariza.

„Od druge polovine prošlog veka“, dodao je Štatkić, „kada se pop-art pojavio kao poseban pravac umetnosti, pa do danas, svaki autor u svojim radovima daje poseban pečat, specifičnost i orginalnost“.

„U radovima, koji su pred nama svaki autor koristi različite inspiracije u svojoj narativnosti“, objasnio je on i naglasio „da se po tome razlikuju od onih transparentnih umetnika, koji nemaju tajni, a to znači da nemaju ni intrigantnosti, a ona je deo svake vrste umetnosti, bilo da je u pitanju muzika, likovna izražajnost ili teatar“.

Prema njegovim rečima, ako se detaljnije pogledaju izloženi radovi shvatiće se da su oni prepoznatljiva priča novog doba i zato je za njeno postojanje potrebno vreme, ljudi, prostor i sve drugo što će ih zadržati i čuvati u ovoj formi u kojoj se predstavljaju.

„Pop-art se malo sreće u drugim oblastima umetnosti i zato vam želim da uživate u ovim zaista posebnim ostvarenjima“, zaključio je Štatkić otvarajući izložbu koja je zapravo retrospektivna prezentacija kolekcije Alena Matarasoa, jednog od najvećih francuskih galerista, u čijem vlasništvu je bogata zbirka radova pop-arta.

Po rečima samog Matarasoa, njemu je posebno zadovoljstvo što je sa nekoliko autora stigao u Srbiju, Vojvodinu i Novi Sad, gde publici predstavljaju pop-art galeriju, koja se u proteklih 40 godina neprestano puni ovim nesvakidašnjim izrazom.

„Zahvaljujući saradnji sa Nebojšom Bošnjakom, direktorom agencije `Vina` koji nas je pozvao na gostovanje, mi smo danas tu, pred vama“, dodao je Mataraso.

Pred publikom će do 27. maja biti dela Bernara Askala, Danijela Otuara, Dereka Bošjera, Orelija de la Kadjera, Kristofa Kompijana, Entonija Donaldsona, Gratala, Gijomara, Džena Havorta, Krikija Morterola, Bernara Drajfusa, Emanuela Provelera, Pitera Saula, Fernanda Tesijea i Mišela Tisbla.

Izvor: Vlada Vojvodine