Otvaranje Retrospektivne izložbe Ilije Šoškića

0
Foto: Izložba promo

U petak, 12.oktobra, u 19 časova će se otvoriti retrospektivna izložba “Akcione forme” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u Dunavskoj 37 u Novom Sadu.

Kustosi izložbe su dr Zoran Erić, MSUB i Nebojša Milenković, MSUV. Izložba Akcione forme je prva retrospektiva Ilije Šoškića koja se održava u čitavom post-jugoslovenskom kulturnom prostoru. Takođe, to je prva izložba koju Muzej savremene umetnosti i Muzej savremene umetnosti Vojovodine organizuju zajednički, i istovremeno će se održavati u Beogradu i Novom Sadu. Koncepcija izložbe kustosa Zorana Erića i Nebojše Milenkovića osmišljena je i prilagođena izlagačkim prostorima oba muzeja.

U segmentu izložbe u Novom Sadu fokus je na radovima sa telom, te Šoškićevom
ideološki osvešćenom delovanju u javnoj sferi. Reč je o ranim performansima,
akcijama i živim slikama (tableau vivant) koje umetnik realizuje tokom prve
polovine sedamdesetih u Italiji, ali i tokom čestih nastupa u Studentskom
kulturnom centru u Beogradu. Posebno su akcentovane one aktivnosti koje, u
krajnjem ishodu, dovode do otelotvorenja poznatog avangardističkog načela po
kom umetnik sâm postaje vlastitom umetnošću. Navedena faza kulminaciju
doživljava najradikalnijim i svakako najpoznatijim Šoškićevim radom Maksimalna
energija – minimalno vrijeme (1975), performativnim gestom revolverskog pucnja
u zid rimske galerije L’Attico, koja u tom trenutku predstavlja epicentar svetske
avangarde. Antipod ovom činu jeste višegodišnje uzdržavanje od umetnosti i
potpuna posvećenost motociklizmu, koja takođe otelovljuje još jedan od ključnih
principa Šoškićeve umetničke i životne filozofije: princip neprekinutog kretanja i
nomadizma.

Foto: Izložba promo

U beogradskom delu postavke akcenat će biti na konceptualnim
celinama SATOR, Trap / Traphos, Paralele, kao i pojedinačnim radovima svedenih
ali i kompleksnih geometrijskih formi. Ti radovi proizvod su Šoškićevog
interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i filozofske postulate, čijem
istraživanju se posvećuje tokom osamdesetih. Krećući se između matematike,
filozofije i mitologije, Šoškić na specifičan način promišlja odnos čoveka prema
prirodi, što čini i posebnu nit koja se provlači kroz niz radova (Korota i
suša, Zigota, Krug kvadrat, itd.). Odstupajući od umetnosti kao „velike istorije”, u
ovom periodu svog stvaralaštva Šoškić pronalazi „male niše” za formulisanje
drugačije umetničke pozicije, tako što stečena iskustva „živih slika” i performansa
počinje da upisuje u prostorne ambijente i instalacije koje nakon umetnikovih akcija
ostaju kao artefakti. Idejna postavka navedenih celina prati sâm proces
umetnikovog razmišljanja ─ počev od skica, polazišta za radove s umetnikovim
tekstualnim objašnjenjima, preko foto dokumentacije akcija i performansa, sve do
realizovanih objekata i instalacija.

Foto: Saša Gajin

Kroz dijalog dva segmenta jedne izložbe koja nije hronološki podeljena, već prati
konceptualne celine u radu umetnika, izvedena je i sintagma za naziv
izložbe: Akcione forme. Polazište je u terminu Marija Diakona „Forma u akciji” iz
koga je izvedena višeznačenjska kovanica koja u mogućem nivou čitanja spaja dve
ključne reči segmenata izložbe u Novom Sadu – akcija i Beogradu – forma.
Ilija Šoškić (Dečani, 1935) jedinstvena je stvaralačka figura i po brojnim
identitetskim obeležjima njegove ličnosti: sportista, umetnik, performer,
„šezdesetosmaš”, radikalni levičar, teoretičar, i motociklista. Istovremeno
pripadajući i delujući u različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj,
crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj) Šoškić je uspeo da ostane ono što je bio i na
početku svoje karijere – radikalni (neo)avangardista, gerilac ali i umetnik
metafizičar koji, iako ne uspeva da promeni društvo, svojim radom i angažmanom
pomera granice percepcije umetnosti ne samo kao prostora političke borbe, nego i
filozofskog promišljanja smisla kao preduslova za društveni i umetnički opstanak.
Šoškić je pripadnik prve generacije jugoslovenskih umetnika koji su radili u duhu
novih umetničkih praksi. Pre umetnosti bavio se sportom i bio je državni prvak i
reprezentativac SFRJ u bacanju kladiva. Umetničku školu završio u Herceg Novom,
studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademiji u
Bolonji (Accademia di belle arti). Od 1969. do 1972. godine živeo je u Bolonji, a od
1972. u Rimu. Svetsku afirmaciju stekao saradnjom sa legendarnom rimskom
galerijom L’Attico gde je izlagao zajedno sa Janisom Kunelisom, Luiđijem
Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom i drugima. O njemu su pisali poznati kritičari
poput Emilija Vile, Akila Bonita Olive, Marija Diakona. Izlagao na najznačajnijim
međunarodnim ali i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u
Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti, itd.). Kao predavač
gostovao je na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Diseldorf, Rim,
itd.). Umetnička praksa Ilije Šoškića proteže se kroz više od pet decenija, a njegov
rad obuhvata elemente performansa, živih slika (tableau vivant), umetnosti
ponašanja, gerilske umetnosti, kulturnog i političkog mita, matematike i metafizike
prirode.

Izvor: Brif.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR