Ekonomski patriotizam nema cenu

0

Vlasnik kompanije „Energotehnika Južna Bačka“ i predsednik Poslovnog tima fudbalskog kluba Vojvodina, Dragoljub Zbiljić ponosno kaže da se dugi niz godina uspešno bori sa izvozničkim lobijima koji posluju na tržištu Srbije u vezi sa izvozom bakarnih sekundarnih sirovina i da se zalaže da se ove sirovine prerade u Srbiji, jer to predstavlja osnov srpske ekonomije.

Stiče se utisak da ste se društveno afirmisali kroz sport i angažman u FK Vojvodina a malo se u javnosti zna da ste vlasnik jedne od najvećih energetskih kompanija u regionu. Šta možete da nam kažete o sebi u vezi sa Vašom profesionalnom aktivnošću?

– Ono što je azbuci slovo A, to je u ekonomiji pravilo da su doradni ili prerađivački poslovi najprofitabilniji. Ovu osnovnu ekonomsku teoriju primenio sam u svom radu i od 2004. godine do danas firma Maneks iz Novog Sada, čiji sam vlasnik, jedna je od dve najveće srpske kompanije koja bakarne sirovine prerađuje u domaćim proizvodnim kapacitetima pre svega u Topionici i Rafinaciji bakra u Boru (RTB Bor) ali i u Valjaonici bakra Sevojno zatim fabrikama kablova u Zaječar, Jagodina i Novi Sad.

Želim da napomenem da je ekonomska zaštita svake države, pa tako i Srbije, da se svim legitimnim sredstvima bori da zaustavi izvoz sirovina i poluproizvoda, a da stimuliše izvoz gotovih proizvoda kako bi omogućila da se sirovine prerade u domaćim proizvodnim kapacitetima i na taj način poveća GDP (domaći bruto proizvod) iz kojeg direktno proizilazi mogućnost većeg zapošljavanja i jača državni budžet.

Dve oblasti se u Srbiji, po svojim prerađivačkim potencijalima ozbiljno izdvajaju, a to su poljoprivreda i metalna industrija. S ponosom želim da istaknem da se dugi niz godina uspešno borim sa izvozničkim lobijima koji posluju na tržištu Srbije u vezi sa izvozom bakarnih sekundarnih sirovina i zalažem se da se ove sirovine prerade u Srbiji jer to predstavlja osnov srpske ekonomije. Ovakav pristup tržištu i poslu omogućio mi je da svoju kompaniju dobro pozicioniram i da Maneks bude prepoznatljiv po trgovini obojenim metalima srpskog porekla.

Nakon desetogodišnjeg rada, tržišnog i kapitalnog ojačavanja, moja matična firma Maneks kupuje većinski paket akcija kompanije Energotehnika Južna Bačka Novi Sad. U javnosti se možda malo zna da od Elektrovojvodine u procesu privatizacije Južnu Bačku nisam kupio ja, već kompanije Promist i Viktoria group i to 2010. godine. Ja sam većinski vlasnik ove kompanije postao tek krajem 2013, a jedini vlasnik postao sam početkom 2016. godine. Ova kompanija postoji 60 godina i u tom periodu projektovala je i izgradila na stotine trafo-stanica, stotine kilometara dalekovoda, gasovoda i toplovoda kao i veliki broj termo i elektro-postrojenja. Energotehnika Južna Bačka je, po oceni mnogih priznatih inženjera i ekomista, uz Energoprojekt Beograd, energetski brend Srbije, a meni je sinergija Maneksa i Energotehnike Južna Bačka omogućila potpunu tržišnu dominaciju u oblasti metalne industrije i energetike, pa slobodno mogu da kažem da je kupovina ove kompanije bila apsolutni profesionali pogodak.

Dosta je medijskih šumova i napada bilo na Vas i Vašu kompaniju zbog projekta ispumpavanja vode sa površinskog kopa “Tamnava – zapadno polje”. Šta je bio stvarni razlog napada?

– Nakon poplava koje su 2014. godine zadesile našu zemlju, Energotehnika Južna Bačka dobila je na tenderu posao ispumpavanja vode iz površinskog kopa Tamnavazapadno polje koji se nalazi u Kolubari, a koja je jedan od najznačajnijih delova EPS-a. Komercijalna ponuda moje kompanije bila je dva i više puta manja od ponude jedne od najvećih svetskih kompanija nemačkog KSB-a. Moram da istaknem da izuzetno poštujem veličinu i poslovnu snagu KSB-a, ali isto tako i da istaknem da se baš na ovom primeru ispumpavanja vode videlo da naše srpske kompanije imaju dovoljno inženjerskog i monterskog znanja da izvedu jedan ovako složen posao.

Rok za ispumpavanje minimum 80 miliona kubika vode bio je svega 90 dana i mi smo u tome uspeli i na taj način omogućili nesmetanu eksploataciju uglja koja je direktno mogla da zaustavi uvoz uglja ili struje. Dobro izvedenim poslom i omogućavanjem eksploatacije kolubarskog uglja, direktno smo zaslužni za proizvodnju domaće struje tokom 2015. godine što je državi Srbiji uštedelo skoro 200 miliona evra predviđenih za uvoz struje ili uglja ukoliko mi ne uspemo u nameri da ispumpamo vodu i osposobimo rudnik.

Mislim da su medijski napadi na mene i moju kompaniju usledili upravo od uvozničkih lobija koji su želeli da Srbija te 2015. godine koristi uvoznu, a ne domaću struju i zbog toga sam jako ponosan jer za mene ekonomski patriotizam nema cenu.

Želim još samo da napomenem da smo priznanja za dobro obavljen posao kao kompanija dobili ne samo od Vlade Republike Srbije već i od Svetske banke koja je finansirala ovaj projekat, ali i od čitavog niza domaćih i inostranih kompanija.

Da li Vaša kompanija tržišno posluje isključivo kroz javne nabavke u Srbiji ili je  prisutna i na širem tržištu?

Energotehnika Južna Bačka, osim na tržištu Srbije, posluje i na veoma zahtevnom tržištu Nemačke gde smo suvlasnici kompanije RSE solution iz Fulde. Želim da istaknem da je Južna Bačka partner i nemačke KFW banke za poslove rekonstrukcija toplotnih i kogenerativnih postrojenja, a te poslove dobili smo na međunarodnom tenderu. Na ovim poslovima koje izvodimo na tržištu Evropske unije zapošljavamo isključivo radnike iz Srbije koji prolaze obaveznu dodatnu obuku u našem edukativnom centru i sa našim pečatom firme kao garantom znanja i sposobnosti kreću na EU tržište. Profit ostvaren na inostranom tržištu prikazujemo u bilansu kompanije u Srbiji i porez na dobit uplaćujemo u budžet Republike Srbije.

Šta smatrate glavnim vrednostima Vaše kompanije i koji su glavni pravci daljeg razvoja?

– Kada govorimo o vrednosti kompanije Energotehnika Južna Bačka, čiji sam vlasnik, pre svega želim da istaknem tri principa kojima se svakodnevno rukovodimo, a to su: zadovoljan kupac, zadovoljni partneri i zadovoljni zaposleni. Ovaj treći princip je u Srbiji generalno dosta zapostavljen, a mi kao kompanija upravo smo tu našli tržišnu prednost jer ulažemo u kadrove koje sami školujemo, a zaposlenima kroz razne edukacije omogućavamo dodatno usavršavanje. Ulaganje u mlade je bila praksa na koju sam naišao kada sam kompaniju Energotehnika Južna Bačka kupio, veoma mi se dopao koncept i dodatno sam ga unapredio.

intervju1

Ponosimo se saradnjom sa Srednjom elektrotehničkom školom Mihajlo Pupin u Novom Sadu u kojoj imamo veliki broj stipendista, a ono što je možda i najvažnije ‒ preteča smo dualnog obrazovanja jer imamo celo jedno odeljenje koje Srednju skolu Mihajlo Pupin završava na nemačkom i srpskom jeziku i kojima garantujemo radna mesta nakon školovanja.

Stipendiramo veliki broj studenata Univerziteta Novi Sad, a osnov za stipendiju je prosečna ocena preko devet na prvoj godini studija. Na ovakav način njima finansijski olakšavamo studiranje, a sebi garantujemo budućnost jer diplomirani inženjeri elektro i mašinske struke sa prosečnom ocenom preko 9 kod nas imaju zagarantovano radno mesto i dobru poslovnu šansu.

Želim da istaknem da imamo i jako dobru saradnju i sa školom Dr Milan Petrović koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i kojima kroz čitav niz akcija nudimo lakše i lepše detinjstvo, ali i određena radna mesta u budućnosti.

Uložili smo velika finansijska sredstva u izgradnju novog edukativnog centra koji ima vise od 2000 metara kvadratnih u kojima će raditi provereni kadrovi i to na poslovima dodatnih stručnih usavršavanja radnika, ali i njihove pripreme za rad na inostranom tržištu. Edukativni centar je u potpunosti završen, čeka se tehnički prijem i upotrebna dozvola, a nakon toga sledi svečano otvaranje i nadamo se uspešan rad naših kadrova u njemu.

Planovi daljeg razvoja i investiranja nalaze se u našem petogodišnjem planu i menadžment kompanije ga sprovodi u potpunosti. O detaljima tog plana, naravno, ne bih javno pričao ali ono što je jako važno jeste to da se nastavlja ulaganje u nove kadrove jer smo svesni da snaga jedne kompanije leži u ljudima, njihovom znanju i i stručnosti.

Prateći Vaše medijske nastupe stiče se utisak da ste jako vezani za Novi Sad. Da li ste ovde rođeni ili ste u Novi Sad došli iz nekih drugih krajeva?

– Novi Sad jednostavno obožavam i smatram ga najlepšim evropskim gradom i iskreno ne bih mogao da zamislim život ni u jednom drugom gradu. Rođen sam u Boru, a u Novi Sad došao sam kao student 1996. godine, ali imam osećaj kao da sam ceo život proveo ovde i zaista sam vrlo emotivan kad je Novi Sad u pitanju. Želim da iskoristim ovu priliku i da još jednom javno uputim čestitke gradonačelniku Novog Sada, Milošu Vučeviću, rukovodstvu Grada, Novosađanima i svima kojima je Novi Sad u srcu izbor za prestolnicu kulture za 2021. godinu, jer je to ogroman uspeh koji nam otvara vrata razvoja ne samo u pogledu kulture, nego i sporta, ekonomije i turizma.

intervju-2

Posmatrajući Vaše reakcije u loži stadiona “Karađorđe” mnogi iskreni navijači “Vojvodine” počeli su da veruju da se konačno pojavio autoritet koji Vošu moze  finansijski, organizaciono i medijski dugoročno da stabilizuje? Šta Vi mislite o tome?

– Fudbalski klub Vojvodina predstavlja jedan od tri najveća simbola Grada Novog Sada. Nezasluženo je bio marginalizovan i pre dolaska nove uprave prepušten nekako sam sebi i stihiji da ga vodi. Mislim da je rano za neke ozbiljnije ocene jer sam u Klubu tek tri meseca, ali ono što je nesporno je da je zajedno sa mnom u Klub ušao timski duh, kolektivni pristup, privredna snaga, pozitivna energija i pobednički duh. Moji prijatelji i ja zaista imamo odnos poštovanja prema ovako velikom imenu jer FK Vojvodina postoji 102 godine i smatramo da svi zajedno imamo obavezu da svojim kapitalom, znanjem, energijom, željom i samopouzdanjem Klub zaista dugoročno stabilizujemo na radost navijača, svih Novosađana ali i stanovnika AP Vojvodine, zatim Republike Srpske i dela Hrvatske u kojem žive naši Srbi i veliki broj njih navija za Vošu. Ono što me posebno raduje jeste to da sve više navijača i poštovalaca Kluba dobijamo i sa teritorije Zapadne Srbije, tako da zaista deluje da smo na dobrom putu da smanjimo dominaciju Crvene zvezde i Partizana. FK Vojvodina mora da bude veliki klub i da organizaciono, finansijski ali i rezultatima u domaćim takmičenjima apsolutno parira ovim klubovima, a da u evropskim takmičenjima dokažemo visok kvalitet i smatram da smo mi kao klub, ali i kao tim, apsolutno spremni za to.

Šta je zajednički imenitelj kompanija koje čine poslovni tim “Vojvodine” i šta nam možete reći o timu koji predvodite?

– Poslovni tim Fudbalskog kluba Vojvodina čine domaće privatne kompanije i u ovom timu nema javnih niti stranih preduzeća. Ove kompanije se u oblastima kojima se bave jako dobro tržišno bore sa inostranim kompanijama i dokazuju visoku klasu. Radi se o jako stabilnim firmama po kapitalu, koje su iskreno spremne da dugoročno budu prisutne u Klubu i da našoj Voši pruže finansijsku, ali i stručnu pomoć. Našim dolaskom u Klub podignuta je lestvica očekivanja ne samo u rezultatskom nego i organizacionom smislu, pre svega u radu omladinske škole koja mora biti na nivou omladinskih škola velikih evropskih timova. Velika nam je želja da posetu navijača na stadion podignemo na najviši mogući nivo gde očekujemo čitave porodice na stadionu koje će se osećati bezbedno i komforno. Omogućili smo invalidima lakši dolazak i boravak na stadionu, a planirane su i nove konsultacije sa njima oko eventualnih dodatnih ulaganja. Smatramo da utakmice Vojvodine treba vremenom da uđu u turističku ponudu Grada kao i da organizacijom kadetskog turnira za sve velike klubove sa prostora strare Jugoslavije koji planiramo za mesec maj ili jun pokažemo da je Novi Sad grad otvorenog srca, a da je FK Vojvodina veliki a možda i najveći srpski klub. Imamo mi u našem poslovnom timu još mnogo toga zajedničkog ali pustićemo da vreme pokaže našu snagu kroz rezultate i napredak Kluba.

Koja Vam je omiljena pesma i imate li životni moto?

– Pevač kome se zaista divim jeste Saša Matić jer on to svojim načinom života i umetničkim radom apsolutno zaslužuje, a omiljena pesma mi je Ja se ne predajem što se apsolutno poklapa sa mojim životnim motom. Ovu pesmu često slušam i posvećujem je mnogim dragim ljudima koji me podržavaju, poštuju i vole.

Kako su naše kolege novinari iz drugih medija naveli, vidi se da ste vrlo energični, uporni i istrajni. Postoji li ipak nešto sa čime ne možete da se izborite?

– Vrlo teško, da ne kažem nemoguće je, izboriti se sa nerealnim očekivanjima ljudi. Nedostatak samokritičnosti, obrazovanja, rada i zalaganja mnogi su spremni da nadoknade određenim poznanstvima i protekcijama. Ko me privatno poznaje zna da sam jedan od najvećih boraca za obrazovne, radne, vredne i istrajne ljude a da dijametralno suprotne ne poštujem i ne bavim se njihovim nerealnim očekivanjima i ne dozvoljavam da zloupotrebljavaju moje ime, vreme i energiju.

Za kraj intervjua, želimo da Vas pitamo imate li neku poruku za čitaoce portala Brif?

Budite strpljivi, jer je za neke stvari potrebno vreme, ali zato živite za svoje snove i učinite sve što možete da ih doživite i u potpunosti ostvarite.

Izvor: Brif.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.