BRIF INTERVJU: Martina Anđelković aka SnajkaDeMadre

0
Foto: printscreen opens

“Onog trenutka kada ste napravili profil na nekoj društvenoj mreži vi ste svoju privatnost ostavili po strani.”

Foto: brif

U okviru Opens Youth Fair 2018 održana je “Konferencija o omladinskom turizmu” u novosadskom dvorcu Eđšeg. Organizatori su nam priredili panel diskusiju o digitalnom marketingu sa posebnim akcentom na turizam. Glavni učesnici ove diskusije su bili Martina Anđelković, poznatija kao Snajka_de_madre i Thiago Ferreira, najpoznatiji stranac u Srbiji, rodom iz Brazila.

U ovom tekstu vam prenosimo razgovor sa Martinom na temu društvenih mreža, kako ih primeniti u turizmu i za sam kraj nam je dala par konkretnih saveta.

Foto: brif

Martina, tokom prezentacije iznela si nam nekoliko činjenica i podataka koji spajaju turizam i društvene mreže. Pričala si o aktuelnim trendovima za ovu i narednu godinu. Kako izgleda prosečan turista?

Ono što mogu reći da je moderni-savremeni putnik u 2018. godini,  egoista i narcis. Za njega je svako putovanje nova mogućnost da predstavi sebe u ulozi putnika; putovanje počinje i završava se na mobilnom telefonu. Psiholozi već duže vreme sprovode istraživanja uticaja društvenih mreža na pojedinca, pa je jedan od glavnih zaključaka da su društvene mreže idealan poligon za “bustovanje” ega kod osobe koja ih koristi. U tom virtuelnom svetu pojedinac prikazuje sebe onakvim kakav bi želeo da bude; emocije su izraženije, čovek je “japajac” koji do besvesti ističe sebe kao osobu koja bi želeo da bude. To se svako od nas može da iskusi jer nikada nećemo iskreno postaviti svoja loša i negativna osećanja, osim u određenim situacijama koje su, na kraju, na nivou statističke greške.

 

Rekla si da ukoliko znamo da je moderan putnik narcis i egoista svaki biznis može da profitira. Kako tačno?

Citirala bih Seth Godin-a koje je rekao da svako od nas želi da pripada nekom plemenu. To je iskonska želja svake osobe. Kada pripadate nekoj grupi osećate se povezano i vi se poistovećujete sa tim timom ili grupom ljudi, a društvene mreže su odličan poligon da budete povezani tj. u trendu. To je takođe jedan od razloga zašto koristimo haštegove (#), jer želimo da “uzjašemo” neki talas trendova, želimo da pripadamo i da budemo prihvaćeni. Biznisi to moraju da znaju i da prave akcije koje će modernog putnika, uslovno rečeno, naterati da se prihvate trenda koji im serviraju.

Dve osnovne odlike modernog putnika su :

  • Putovanje počinje i završava se na mobilnom telefonu – od zakazivanja hotela, aviona, do pravljenja fotografija i video zapisa i korišćenja aplikacija i mapa (GPS) za snalaženje u novoj sredini. Podaci pokazuju da 79% ljudi rezerviše online smeštaj i avioprevoz a od tog procenta čak 49% se vrši putem mobilnog telefona.
  • Zahtevan i izbirljiv – svaki putnik voli da istraži mesto na koje putuje, čita komentare, postavlja pitanja. Nikada biznisi nisu bili izloženiji kritici/pohvali nego u današnje vreme. Svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, a do trećeg lica koje čita je na koji način će usvojiti komentare. Tu hoteli i ostali biznisi mogu umnogome da sebi obezbede dobru poziciju, ali moraju biti aktivni.

 

Jedna odlika svih ljudi na društvenim mrežama jeste da se okrećemo vizualnom sadržaju (fotografije i video) a mnogo manje tekstualnim sadržajima. U 2018. godini svima su nam dostupni mobilni uređaji sa kamerama koje prave pristojne fotografije za društvene mreže, pa je visoka produkcija malo po strani. Dok smo ranije morali da unajmljujemo profesionalne fotografe za sadržaj koji nam je bio neophodan za promociju, današnji moderni telefoni mogu “obaviti” dobar deo tog posla. To znači da je produkcija sadržaja za promociju jeftinija. Druga stvar, moderan putnik veruje i “sirovom” sadržaju, odnosno sadržaju koji svako od nas može da napravi.

 

Opiši nam malo bolje tog prosečnog turistu?

Za sve u turizmu i biznise vezane za turizam ja sam primer idealnog putnika, jer sam pasioniari korisnik društvenih mreža.

Sebe bih okarakterisala kao MVP putnika tj. osobu koja često putuje i svaki momenat svog putovanja prenosi kroz svoje kanale na društvenim mrežama. Zašto? Zato što na taj način brendiram sebe i iznosim svoje mišljenje koje je takođe moguće unovčiti kroz influenser marketing. Proces mog putovanja je ispraćen kroz društvene mreže i obuhvata sve faze: od samog odabira garderobe za putovanje, zakazivanja hotela, neizostavna slika sa aerodroma, slika iz aviona i tako dalje sve do povratka kući. Ono što je najbolje: ljudi to vole da gledaju, jer im to možda daje ideju za njihovo sledeće putovanje.

 

Šta tačno vidimo iz tvog primera?

Skrenula bih pažnju na ove podatke – tokom mog putovanja u Las Vegasu za 4 dana napravila sam 1.215 fotografija. Te fotografije su ostale u privatnoj kolekciji u mom telefonu. To je nije mali broj slika. Na ovaj broj još dodajte broj nestajućih zapisa (fotografija i video snimaka) najviše preko InstaStory i Snapchat-a. Na kraju ja sam samo jedan prosečan korisnik! (osmeh)

 

Martinin zaključak je da se svako putovanje može iskazati u nekoliko osnovnih fotografija:

  • Slika obaveštavanja – e ljudi putujem tamo i tamo, zakazala sam taj i taj hotel
  • Slika putovanja – slika iz aviona, autobusa, automobila
  • Slika smeštaja – stigla sam i evo kako izgleda
  • Slika “nemoj te me mnogo mrzeti” – slika pored bazena, iz noćnog kluba i slično. Najpoznatije su čuvene “viršle”- slika gde se vide noge na plaži

    Foto: pixabay
  • Slika “classic” ili tzv “slika za roditelje” – slike arhitekture ili nekog opšteg događaja ili saobraćaja. Pokazalo se da ove fotografije dobijaju najmanje reakcija na društvenim mrežama, ipak slike na kojima su ljudi, uglavnom selfie fotografije, imaju neuporedivo veći reach, posebno na Instagramu.
  • Slika “#teškoe” – slika hrane ili nekog hedonizma. Ja sam tipičan primer, jer ja bukvalno prvo napravim sliku pa tek onda počnem s obrokom (smeh). Znate ono, očekujem da kada ne fotografišem hranu u restoranu, konobar dođe i pita: “Je l sve u redu? Vidim niste fotkali hranu. Da vam donesem nešto drugo?” (smeh)
  • Slika povratka – izlazak iz hotela, panorama, povratak kući, utisci.

 

Koje su to aktuelne stvari na društvenim mrežama i kako ljudi u Srbiji mogu unaprediti svoj bizinis u oblasti turizma?

Naglasila bih 5 aktuelnih trendova za sve društvene mreže koji su po meni najbitniji. Ovo se može primeniti za svaku društvenu mrežu s tim da se sam sadržaj mora prilagođavati mreži na kojoj se prikazuje.

  1. Influenser marketing – 11. januara 2018. Mark Zuckerberg je učinio “veliku nepravdu” kada je izmenio algoritam Facebook-a. Od tog trenutka svim korisnicima ove društvene mreže u “News feed” se više pokazuju objave prijatelja i osoba, dok se manje prikazuju objave biznisa i brendova. Biznisi sada moraju da budu duplo kreativniji ako žele da se “organski” vide, a naravno, u granici je nemogućeg da budete vidljiviji ako ne ulažete novac u oglašavanje. Ovde posebno do izražaja dolazi influence marketing infulenseri. Influenser bi bio pojedinac sa pratilačkom bazom ili fan bazom koji na svom ličnom profilu, kroz sadržaj, ustupa mesto za reklamu nekom brendu u zamenu za novac ili kompenzaciju. Na taj način objavu konzumiraju pratioci/fanovi ovog pojedinca i na taj način se vrši promocija. Najveća zabluda je misliti da do ovoga dolazi samo na Instagramu, jer sve društvene imaju svoj potencijal i svaki pojedinac može biti uspešan infuluenser ukoliko mu ljudi na društvenim mrežama veruju. Takođe, česta greška je kada biznis/brend gleda samo broj pratilaca nekog influensera. Ovo se najlakše vidi na primeru modne blogerke koja stupa u saradnju sa nekom IT kompanijom- njeni pratioci nisu prava ciljna grupa za IT kompaniju koja traži nove zaposlene. Time određena kompanija gubi novčana sredstava za marketing i dobija efekat koji neće doneti željene rezultate. Posebnu pažnju skrenula bih na mikro-influensere koji često urade bolji posao, jer imaju manje baze pratilaca ali ti pratioci im veruju, pre svega, veruju njihovom lifestyle-u, pa sama promocija izgleda prirodnije.
  2. Personalizacija sadržaja – sve je u pričanju priče i načinu pričanja priče. U turizmu već neko vreme postoji potreba za jedinstvenim iskustvom, želja da se dobije nešto drugačije ali opet da odgovara nekom prosečnom korisniku ili potencijalnom korisniku. Tu dolazimo do napornog ali vrlo isplativog procena – segmentacije ciljne grupe. Kada biznis ima korisnike ili goste definitivno treba da skuplja podatke o njima i kasnije da ih analizira. Analizom dolazimo do toga da naš proizvod ili uslugu možemo da personalizujemo i prilagodima ka određenim ciljnim grupama, što će oni znati da cene.
  3. Storytelling (pričanje priče) – Kada smo shvatili da nam je mnogo bolje da prodajemo kroz pričanje priče naša priča se samo unapređuje. Moj omiljen primer je jedan švedski hotel. Jedna porodica koja je tu odsela je zaboravila plišanog medu kada su odlazili iz hotela. Menadžer hotela je mogao medu da skloni u poseban odeljak izgubljenih stvari i da on ostane tu zaboravljen. Međutim, oni su se dosetili da pričaju priču o svom hotelu kroz niz fotografije mede u hotelu. Meda je jeo doručak, probao nove kolače, nove usluge hotela ali sve vreme je bio tužan jer njegova porodica nije tu. Svaki dan su objavljivali postove mede koji uživa u hotelu, ali čeka svoju porodicu da se po njega vrati. Konstantno su pozivali porodicu da se javi i da dođe po svog medu. Efekat je bio takav da je priča otišla globalno, raširila se pozitivno i porodica se na kraju javila. Nakon svega ostaje dobra reklama za vaš hotel i jedna pozitivna priča.
  4. Vi prodajete iskustva, a ne turističke pakete – Mlađe generacije, tzv. milenijalci, su najveći korisnici online platformi i pokazuju se kao grupa koja mnogo više ceni iskustva nego materijalnu dobit. Čak 89% mladih bi radije potrošila novac na novo iskustvo i putovanje nego na materijalne stvari – tako se izrodio novi termin “ekomonija iskustva”. S tim u vezi ovim korisnicima treba predstaviti vaš biznis/brend na potpuno drugačiji način. Ponudite im instastory, 360 stepeni video sadržaj ili fotografije, virtualne ture, i nešto novo što se pojavilo pre manje od meseca dana – Instagram TV. Ovim potezom je Instagram tj Facebook, kao veliki konkurent Youtube-a tj Google-a, pokušao da napravi revoluciju i ja predosećam da će doći do velikih promena. Jedna od prednosti jeste uspravan format snimanja – prirodan (kako inače držimo telefon) i mogućnost da podelite sa korisnicima iskren/neupeglan video prikaz kakav se danas traži. I što je još važnije – tako delite video sadržaj koji je duži od minut, što je do skoro bio slučajn na Instagramu.
  5. Chatbot-ovi – pomažu biznisima /brendovima da brže, efikasnije i lakše komuniciraju sa korisnicima. Ovo je posebno pogodno za manje firme koji imaju do 5 osoba zaposlenih i nemaju prostora za formiranje korisničkog servisa. Kroz Chatbot imaćete više vremena da se posvetite kreativnijim stvarima i tako unapredite vaš biznis. Chatbot može da komunicira sa potencijalnim korisnikom i on može na predifinisana pitanja ili poludefinisana pitanja da sam odgovara i time vaš korinsik dobija brzu i tačnu informaciju, čime se uvećeva šansa da koristi vaš proizvod ili uslugu.

 

Martina hvala na razgovoru i da li imaš neku poruku za kraj?

Putovanje od milion kilometara počinje sa… aplikacijom! (osmeh)

Izvor: brif

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.