Strani igrači odlaze, „Telekom”se širi

0
Foto: wikipedia
Stručnjaci smatraju da je trebalo i ranije da odlučnije krenemo u pohod na tržište telekomunikacija u regionu jer je za tako nešto bilo prostora.

Na tr­ži­štu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja u re­gi­o­nu uve­li­ko se me­ša­ju kar­te. Nor­ve­ški „Te­le­nor” oti­šao je iz re­gi­o­na, a na nje­go­vo me­sto do­šla je če­ška PPF gru­pa. Ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond KKR pro­dao je „Ju­naj­ted gru­pu” u okvi­ru ko­je po­slu­je ka­blov­ski ope­ra­ter SBB, a ku­pac je bri­tan­ski in­ve­sti­ci­o­ni fond „BC part­ners”. „Doj­če Te­le­kom” po­vla­či se iz re­gi­o­na i sa­da pro­da­je „Te­le­kom Al­ba­ni­ja” za ko­ji kon­ku­ri­še naš „Te­le­kom Sr­bi­ja”.

Na­ci­o­nal­na te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­na kom­pa­ni­ja kre­nu­la je u ofan­zi­vu. Osim po­me­nu­te na­me­re o ši­re­nju na Al­ba­ni­ju naš „Te­le­kom” već po­ve­ća­va po­slo­va­nje u Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Na­i­me, „Te­le­kom Srp­ske”, ko­ji je u vla­sni­štvu „Te­le­ko­ma Sr­bi­ja”, ku­pu­je ta­mo­šnja dva ka­blov­ska ope­ra­te­ra. Pro­šlog me­se­ca Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je BiH da­la je ze­le­no sve­tlo za pre­u­zi­ma­nje ka­blov­skog ope­ra­te­ra „Tel­rad net Bi­je­lji­na”, a ovih da­na ob­ja­vlje­no je da je „Te­le­kom Srp­ske” ku­pio 100 od­sto ude­la u kom­pa­ni­ji „Blic­net Ba­nja Lu­ka”. Pro­da­vac je „Te­le­kom Slo­ve­ni­ja”. Upu­će­ni ka­žu da ši­re­njem bi­zni­sa na re­gi­on na­ci­o­nal­na kom­pa­ni­ja po­ve­ća­va svo­ju vred­nost što će joj po­mo­ći da iz­dr­ži kon­ku­ren­ci­ju.

Mah­mud Bu­ša­tli­ja, kon­sul­tant za stra­na ula­ga­nja, ka­že da je za sva­ku po­hva­lu od­lu­ka da se „Te­le­kom” ši­ri na re­gi­on.

– Za me­ne, kao pro­tiv­ni­ka pri­va­ti­za­ci­je ove kom­pa­ni­je, to je do­bra od­lu­ka. Ka­da se po­gle­da­ju pla­ni­ra­ni pe­to­go­di­šnji nov­ča­ni to­ko­vi vi­di se da kom­pa­ni­ja ima ka­pa­ci­tet da se za­du­ži, ali i da to la­ko vra­ti. To se vi­de­lo i po to­me što je i do sa­da zna­čaj­no in­ve­sti­ra­la. Pr­vo je 2007. go­di­ne ku­pi­la „Te­le­kom Srp­ske” za 646 mi­li­o­na evra, a 2012. go­di­ne ot­ku­pi­la je 20 od­sto grč­kih ak­ci­ja za 380 mi­li­o­na evra. Pre to­ga je ot­ku­pi­la 29 od­sto ita­li­jan­skog ude­la za 195 mi­li­o­na evra – ka­že Bu­ša­tli­ja.

Za­mer­ka ovog struč­nja­ka je što oni sa ši­re­njem na re­gi­on ni­su kre­nu­li ra­ni­je. Pod­se­ća da je biv­ši me­nadž­ment, sa Bran­kom Ra­duj­kom na če­lu, imao ta­kve pla­no­ve, pa i za ku­po­vi­nu slo­ve­nač­kog „Te­le­ko­ma”, a da je sa­da­šnje ru­ko­vod­stvo du­go okle­va­lo.

– Pu­no vre­me­na je iz­gu­blje­no. Bi­la je kri­za i mo­glo se ku­pi­ti i vi­še. Upra­vo „Doj­če Te­le­kom”, ko­ji je pri­su­tan svu­da u re­gi­o­nu, bio je u te­ško­ća­ma zbog ko­jih je mo­rao da pro­da mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju u SAD, kao i svo­ju en­gle­sku fir­mu. U Al­ba­ni­ji sa­da pro­da­ju „Te­le­kom”, za ko­ji mi kon­ku­ri­še­mo, a pri­su­tan je i u Ru­mu­ni­ji, Bu­gar­skoj, Ma­đar­skoj. Mo­gli smo i ra­ni­je ne­što od nje­ga da ku­pi­mo – ka­že on.

Po nje­go­vim re­či­ma i ku­po­vi­na ka­blov­skih ope­ra­te­ra deo je stra­te­gi­je ši­re­nja i po­ve­ća­va­nja mul­ti­me­di­jal­ne po­nu­de kli­jen­ti­ma. Zna­či, ko­ri­sni­ci­ma nu­de ne sa­mo fik­snu i mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju, već i te­le­vi­zi­ju, kuć­ni in­ter­net.

– Tom pred­u­ze­ću ne­do­sta­je da­lja pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja me­nadž­men­ta, u smi­slu da za­ra­de me­na­dže­ra mo­ra­ju da bu­du ve­za­ne za pro­fit kom­pa­ni­je, jer je to na­čin da se is­klju­če uti­caj po­li­ti­ča­ra i ra­zna spon­zor­stva. Ka­da se od glav­nog me­na­dže­ra bu­de tra­ži­lo da fi­nan­si­ra ne­ki fud­bal­ski klub on će to da pla­ća de­lom iz sop­stve­ne za­ra­de pa će mo­ći da od­bi­je. To je bio pro­blem s fik­snom pla­tom Pe­te­ra Ka­ma­ra­ša u „Že­le­za­ri” – ka­že Bu­ša­tli­ja.

Da li će srp­ski „Te­le­kom” us­pe­ti da se pro­ši­ri na Al­ba­ni­ju vi­de­će­mo. Iako je sa 60 mi­li­o­na evra dao naj­po­volj­ni­ju po­nu­du za ku­po­vi­nu „Te­le­ko­ma Al­ba­ni­ja”, „Te­le­kom Sr­bi­ja” ni­je do­bro­do­šao u Al­ba­ni­ju, pre­no­si pri­štin­ski list „Ko­ha di­to­re”.

Po­zi­va­ju­ći se na zva­nič­ne iz­vo­re iz al­ban­ske vla­de, list na­vo­di da se vi­še pred­stav­ni­ka srp­ske kom­pa­ni­je sa­sta­lo sa pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja u Ti­ra­ni. „To­kom ovog sa­stan­ka, pred­stav­ni­ci ‘Te­le­ko­ma Sr­bi­je’ po­sta­li su sve­sni sta­va al­ban­ske stra­ne da ni­su do­bro­do­šli da po­sta­nu deo tr­ži­šta mo­bil­nih te­le­fo­na, iako su in­ve­sti­ci­je Sr­bi­je va­žne za Al­ba­ni­ju”, ci­ti­ra list ne­i­me­no­va­nog zva­nič­ni­ka al­ban­ske vla­de. „‘Te­le­kom Sr­bi­ja’ u Al­ba­ni­ji ni­je do­bro­do­šao. Iako je od­lu­ka na sa­mim kom­pa­ni­ja­ma, uče­šće ‘Te­le­ko­ma Sr­bi­je’ na tr­ži­štu mo­bil­nih te­le­fo­na mo­že do­ne­ti re­ak­ci­je ko­je bi mo­gle ne­ga­tiv­no da uti­ču na sa­mu kom­pa­ni­ju. Sprem­ni smo i oče­ku­je­mo srp­ske in­ve­sti­ci­je u ze­mlji, ali za ovaj sek­tor pre­fe­ri­ra­mo in­ve­sti­to­ra sa dru­gim pro­fi­lom”, re­kao je li­stu, sa­go­vor­nik iz al­ban­skog Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja.

Mi­ni­star tr­go­vi­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja Sr­bi­je Ra­sim Lja­jić iz­ja­vio je pret­hod­nih da­na za Ra­dio slo­bod­na Evro­pa da po­nu­da „Te­le­ko­ma Sr­bi­ja” za ku­po­vi­nu „Te­le­ko­ma Al­ba­ni­ja” ne zna­či da je dr­ža­va od­u­sta­la od ide­je o pro­da­ji te kom­pa­ni­je, već da se na taj na­čin po­ve­ća­va nje­na vred­nost. Ina­če, već du­go se na­ga­đa da se raz­mi­šlja i pro­da­ji ma­njin­skog ude­la.

Izvor: politika
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.