Novi budžet predstavlja nastavak ekonomskih reformi Srbije

0
Bolnica VITA Novi Sad

Novi budžet predstavlja nastavak fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi Srbije, rekao je ministar finansija Dušan Vujović, obrazlažući pred poslanicima Predlog budžeta za 2017. godinu.

“Ozbiljno je poboljšan kreditni rejting Srbije, koja se danas nalazi samo na jednu ili jednu i po stepenicu do investicionog rejtniga koji omogućava našoj zemlji da bez važećeg aranžmana sa MMF-om da sama pristupa izvorima sredstava na svetko tržištu koji su mnogo jeftiniji u smislu kamatne stope i mnogo izdašniji i bolji po pitanju rokova”, rekao je Vujović.

On je istakao da će Srbija imati pristup sredstvima sa kamatom od dva odsto ili niže na deset ili više godina.

Vujović je podsetio da se Srbija nalazi na završnom koraku šeste revizije trogodišnjeg aranžmana sa MMF -om.

On je rekao da je cilj reformi da se zemljhe izvuče iz teške fisklne situacije.

Vujović je rekao da je Srbija ostvarila ogroman napredak po objektivnim merilima investicione klime, što pokazuje i Duing biznis lista Svestke banke, pošto je Srbija napredovala sa 91. na 47. mesto i našla se u grupi najuspešnijih zemalja koje sprvode reforme.

Rast investicione aktivnosti 5,7 odsto

Ministar finansija izjavio je da su reforme i projekti koji su u toku doveli su do rasta investicione aktivnosti od 5,7 odsto, što će biti jedan od glavnih generatora privrednog rasta u 2017, kao i da će potrošnja doprineti privrednog rastu naredne godine sa oko 1,2 odsto.

“Svi sada priznaju da je relana stopa rasta za iduću godinu tri odsto, što je 0,8 odsto od prvobitne projekcije od 2,2 odsto”, rekao je Vujović u parlamentu.

On je rekao da će od tih tri odsto rasta investicije doprineti 1,2 odsto, rast neto izvoza 0,6 odsto, a rast potrošnje 1,2 odsto.

Vujović je naglasio da je veoma zančajno što će se postepeno pojavljivati potrošnja kao elementa u povećanju privrednog rasta.

Prema njegovim rečima, ranije su svi očekivali deficit od 2,8 odsto za 2017, dok je sada spušten deficit opšte države na 1,7 odsto, uključujući predviđeno povećanje plata i povećanje investicione aktivnosti odnosno kapitalnih rashoda.

Deficit do kraja godine oko 2,1 odsto

Ministar Vujović kaže da će deficit do kraja godine biti dvostruko manji od planiranog, oko 2 do 2,1 odsto, a realno je da bude i bolji od toga.

Deficit će biti možda i manji cak i kad se preuzumu dugovi nekih preduzeća u hemijskom komplesku, rekao je Vujović.

Vujović je rekao da je Srbija imala u prvih 11 meseci suficit od oko 40 milijardi dinara, čime malo ko može da se pohvali.

Srbija ne mora da pozajmljuje sredstva da bi finansirala deficit tekućeg bilansa, rekao je Vujović i dodao da se radi na smanjenju troškova javnog duga i oslobođanju od plaćanja visokih kamata.

Vujović je ukazao da postoji rast zaposlenosti, što potvrduju podaci centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Prosečan broj zaposlenih u oktobru 2016. godine povećan je za 1,4 odsto, što je rezultat rasta zaposlenosti u privatnom sektoru, istakao je ministar.

On je dodao da je prema podacima NSZ broj nezaposlenih na kraju oktobra bio 686.727 lica, što je manje za 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema njegovim rečima, razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru smanjila se sa 15 na pet odsto, istakao je Vujović.

Takođe, istakao je da je prosečna neto zarada povećana u periodu januar-oktobar 2016. godine za 2,7 odsto, što je rezultat zarada u oblasti prerađiavčke industrije i trgovine, odnosno u realnom sektoru.

Prosečna neto zarada u javnom sektoru je blago povecana u periodu januar-oktobar 2016. za 0,9 odsto, kao rezultat dozvoljenih unapređenja i smanjenja broja zaposlenih, dok je u privatnom sektoru zarada povećana 3,8 odsto.

“To je ono što želimo, da se smanjuju razlike u platama i da rastu realne zarade u priavtnom sektoru”, rekao je Vujović, navodeći da se postepeno stvaraju uslovi da potrošnja počinje da predstavlja jedan od izvora rasta.

Vujović je istakao da je Srbija ostvarila 110 milijardi dinara veće prihode od prvobitnog plana, a jedan od razloga je oživjlavanje privrednog rasta. On je precizirao da je 60 milijardi dobijeno naplatom poreza, a 50 milijardi dinara uštedom, te da je dobro da se takav trend nastavi.

Rešavamo nasleđe nesikorišćenih kredita

Srbija plaća “interkalarne” kamate za oko 3,5 milijardi evra neiskorišćenih kredita, koje je u prošlosti neodgovorno odobravala prethodna vlast, izjavio je Vujović ističući da vlada želi da reši korak po korak to nasleđe iz prošlosti i da su zato uključeni u budžet za 2017. projektni zajmovi od 43,5 milijardi dinara.

“Niste znali dinamiku korišćenja, zbog čega mi u neiskorisćenim kreditima imamo čak 3,5 milijarde evra”, rekao je Vujović obrazlažući budžet za narednu godinu.

On je kazao da je reč o “interkalarnim” kamatama – koje se obračunavaju i naplaćuju samo za vreme korišćenja kredita, u toku grejs perioda.

“To nam je bilo nasleđe iz prošlosti koje želimo da potpuno eliminišemo. Ove godine pravimo krupan korak da sve projektne zajmove od 43,5 milijardi dinara ukljucucjemo u budžet”, naglasio je ministar finansija.

On kaže da će deficit od 69,1 milijarde obuhvatiti 43,5 milijardi projektnih zajmova, tako da je pravi deficit preostalih 25,6 milijardi, što iznosi 0,6 odsto BDP-a.

“Ta cifra predstavlja rekord u budžetu koji je podnet parlamentu na razmatranju od 2000. na ovamo. Vlada nikada parlamentu nije podnela budžet koji je imao manji deficit, ja bih se kao ekonomista plašio da predložim bolje od toga”, naveo je Vujović nakon čega je pozdravljen aplauzom poslanika.

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.