Vratite Srbe u Hrvatsku

0
Foto: pixabay

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić kaže da postoji mera o popravljanju demografije u toj zemlji, a o kojoj niko ne razmišlja – vratiti “hrvatske Srbe”.

Klasić je uveren da se hrvatska dijaspora neće masovno vraćati u Hrvatsku, pa bi, kaže, umesto njih ona mogla biti nasiljena nekim drugim narodima, Bugarima ili Rumunima, protiv kojih, dodao je, nema ništa, ali, dodaje, da to nije mera na koju on misli.

On kaže pre svega misli da Hrvatska treba da vrati, kako kaže, “naše Srbe”, koji su tu zemlju napustili pod ratnim dejstvima 1990. napustili, bilo pod pritiskom bilo dobrovoljno.

– Naravno, među njima sigurno ima onih koji iz različitih razloga ne bi ni hteli da se vrate. Jedni, zato što su se već snašli negde drugde, a drugi jer znaju da bi njihovo ponašanje tokom rata zahtevalo određene postupke hrvatskih pravosudnih organa. Svi ostali, koji verujem čine većinu, trebalo je već odavno da postanu predmet interesa političkih elita kada god su na dnevni red dolazile teme popravljanja demografske slike – smatra Klasić.

U komentaru objavljenom na portalu net.hr, Klasić kaže da uprkos svemu što se izdogađalo, “Hrvatska je vekovima domovina (hrvatskim) Srbima isto koliko i Hrvatima”. Njihovi su preci, podseća, na različite načine unapređivali hrvatsku prvredu, kulturu, školstvo i sport.

– Nisu ti odnosi uvek bili dobrosusedski o čemu ponajpre svedoče godine Drugog svetskog i Domovinskog rata. Međutim, nije na odmet dodati da dobrosusedski odnosi nisu uvek vladali niti među samim Hrvatima. Ali tragične događaje ne možemo izbrisati iz prošlosti, niti ih smemo negirati. Naprotiv, treba ih racionalno sagledati, izvući pouke i nastojati ih ne ponoviti – naveo je Klasić.

Ovaj ugledni hrvatski istoričar ukazuje da tako barem razmišljaju zreli narodi koji su u odnosu na Hrvate i Srbe u prošlosti puno češće i intenzivnije između sebe ratovali, a za razliku od Hrvata i Srba puno ređe međusobno sarađivali i pomagali jedni druge.

Reč je o narodima koji su viševekovna neprijateljstva zamenili dobrosusedskim odnosima i saradnjom u postizanju mira i napretka, kaže Klasić i pita: “Jesmo li mi napokon sazreli da brojne pozitivne primere počnemo da primenjujemo u svojoj domovini. Ili smo još uvek više opterećeni odnosima iz prošlosti nego građenjem novih odnosa u budućnosti”.

Klasić smatra da odgovore na ova pitanja ne treba tražiti kod demografa, a pogotovo ne kod političara. Nažalost, ističe, dovoljno je da se provezete Banijom, Likom i Slavonijom, ili jednostavno odete na bilo koju veću autobusku stanicu, železničku ili aerodrom u Hrvatskoj.

Uz podsećanje da je tamo negde 1990. na jednoj zagrebačkoj zgradi osvanuo grafit ‘Vratite nam naše Srbe, evo vam vaši Hercegovci’, Klasić kaže da je to bila reakcija na stanje u društvu kojom se htelo upozoriti na nekoliko tada aktualnih fenomena.

Prvi se, kaže, odnosio na promenjen ‘mentalitet’ glavnog grada Hrvatske koji je, po mišljenju autora grafita, uslovljen najviše masovnim dolaskom Hrvata iz Hercegovine, a drugi se, dodaje, odnosio na povezanost Hercegovaca s delima ratnog profiterstva i pljačke društvene imovine u procesu privatizacije.

Autor objašnjava pravi razlog zbog kojeg se, kako kaže, danas, 2018. prisetio ovog duhovitog “politički nekorektnog” grafita i dodaje da je to njegov prvi deo. Ukazuje da u poslednjih nekoliko godina, a posebno nekoliko meseci nema dana da se ne spominje demografska katastrofa, pad stope nataliteta i odlazak građana Hrvatske u potragu za ekonomski, politički i pravno stabilnijim društvima.

– Posledice svih navedenih procesa se već vide u nedovoljnom broju radnika potrebnih za normalno funkcioniranje turističke sezone, a tek će se videti kada broj penzionera daleko nadmaši broj onih koji će u Hrvatskoj raditi i plaćati poreze i doprinose – naveo je Klasić.

Izvor: vesti-online, tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.