Uskoro novi zakon: Ko se ne odazove na preventivne preglede plaća 35 odsto lečenje

0
Foto: pixabay

Predlog Zakona, koji je stigao u Skupštinu 9. januara, najviše pažnje izvazvao je zbog odredbe kojom se predviđa da pacijenti plaćaju 35 odsto svog lečenja, ukoliko se ne odazovu na skrining preglede i ne opravdaju svoju sprečenost, a u međuvremenu dobiju tu bolest.

Trenutno se u Srbiji rade tri skrininga – na rak grlića materice, na tri godine, rak debelog creva, na dve i rak dojke, na dve godine.

Sve je to, s razlogom, prestravilo građane, jer je mnogo toga ostalo nedorečeno – od toga kako će biti pozivani, jer većina tokom najvećeg dela dana nije kod kuće, šta ako sve te pozive propuste, kako će da dokažu opravdanu odsutnost.

U najkraćem, nema razloga za brigu, uveravaju nadležni jer je svrha tih odredbi u predlogu Zakona isključivo postizanje svesti građana o važnosti ranog utvrđivanja svih tih bolesti, kada one mogu da budu uspešno lečene i izlečene.

Dr Ljubica Mrdaković Todorović, narodna poslanica i članica Odbora za zdravlje u Skupštini Srbije, kaže da očekuje tokom ovog meseca da se na nekoj od sednica Skupštine taj prelog Zakona nađe na dnevnom redu, usvoji se i počne njegova primena.

Hiljade evra lečenje

“Tačno je da je u predlogu Zakona odredba koja kaže da ako se pacijent više puta ne odazove na obavezne skrinig programe, a pritom ne opravda svoje izostanke, a desi mu se da do sledećeg ciklusa pozivanja na skrinig oboli od bolesti za koju je pozivan, onda će da snosi troškove lečenja i to u iznosu od 35 procenata”, kaže Mrdaković Todorović.

Lečenje raka, inače, napominju lekari, izuzetno je skupo. Cene citostatika mere se u hiljadama evra, operacije su i zračenja su, takođe, veoma skupe. Zato se ova novina i uvodi, jer je za budžet zemlje svakako jeftinija prevencija, a građanima čuva zdravlje i život.

“Ovih “35 odsto”, koje su građani percipirali kao kaznu, daleko su od toga. Imaju za cilj da ljudi upravo shvate značaj preventive, da je bolje sprečiti, nego lečiti. Tim programima bolesti mogu da se otkriju u najranijoj fazi, kada ne daju simptome i kada je šansa za njihovo izlečenje najveća. Novi predlog Zakona ima 277 članova i naravno da je previđeno da se poneke stvari detaljnije razlože podzakonskim aktima”, objašnjava dr Ljubica Mrdaković Todorović.

Ne zna se još kako će se građani pozivati

Na pitanje da li je u predlogu zakona predviđen način pozivanja građana na skrininge, ona kaže da nije, ali da pretpostavlja da će to biti precizirano podzakonskim aktima.

“Na primer, ja sam ginekolog i radim u najvećoj ginekološkoj službi na Balkanu – u Domu zdravlja u Nišu. Radimo skrinig na rak grlića materice. Imamo bazu podataka iz zdravstvenih kartona pacijentkinja. Mi smo ih dosad pozivali šaljući im pisma ili telefonom, a bila je uključena i patronažna služba, koja kada ode na teren, obavesti pacijenta kada bi trebalo da dođe na pregled. Pretpostavljam da će se masovni skrinizi urediti na sličan način. Naravno da će se termini skrininga usklađivati s obavezama pacijenta. Ukoliko ne može ujutru, onda popodne”, navodi Mrdaković Todorović.

Moguće pozivanje uz neki od računa

I u Ministarstvu zdravlja kažu da “35 odsto” ne predstavlja nikakvu kaznu za građane već podizanje svesti o važnosti ranog otkrivanja bolesti.

I oni se nadaju da će predlog Zakona biti usvojen na narednim zasedanjima Skupštine.

“Što se tiče načina pozivanja građana na skrininge bliže će se utvrditi podazkonskim aktima, a već postoji kancelarija za skrininge Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i samo će se redefinisati način pozivanja građana. Da li će to biti rešeno kao u Hrvatskoj da pozivi stižu uz neki račun na kućnu adresu ili nekako drugačije već ćemo to da rešimo. Ljudi koji nisu u mogućnosti da dođu tog dana na skrining, u dogovoru s njima, utvrdiće se odgovarajući termin”, naveli su nadležni.

Žene nekad ni po 15 godina ne dođu na pregled

Koliko je loš odnos naših ljudi prema sopstvenom zdravlju, pokazuju primeri iz prakse.

“Većina žena, kada završi svoj reproduktivni period ne dođe kod ginekologa po 10 ili 15 godina. Kada ih pitamo zbog čega, one kažu da nisu imale tegobe ili da se plaše šta ćemo im reći posle pregleda”, opisuje dr Ljubica Mrdaković Todorović, dodajući da iz svoje prakse zna da postoji tek manja grupa žena koja redovno dolazi na preglede.

Sledeće godine, prema najavama Ministarstva zdravlja, radiće se još tri skrininga – na kardiovaskularne bolesti, dijabetes i depresiju.

Crna statistika

Godišnje oko 600 žena u Srbiji umre zbog karcinoma grlića materice, a statistika pokazuje da svakog dana četiri žene obole od ove opake bolesti, što je oko 1.500 pacijentkinja godišnje.

Posle raka dojke, rak grlića materice je drugi najčešći oblik raka kod žena, a u svetu godišnje oboli oko 500.000 žena.

U Srbiji godišnje 4.600 žena oboli od raka dojke, dok 1.600 njih izgubi bitku za život, a naša zemlja prema broju umrlih zauzima drugo mesto u Evropi.

Podaci govore da više od 90 odsto žena obolelih od ove bolesti može se izlečiti otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi, jer se tako stvara mogućnost za njegovo efikasno lečenje.

Kada je u pitanju rak debelog creva, u Srbiji oko 2.600 ljudi godišnje umre, a da za isti period oko 4.200 ljudi oboli od ove vrste raka. Potpuno izlečenje od raka debelog creva moguće je u više od 70 odsto slučajeva ukoliko se ova bolest otkrije u stadijumu dobroćudnog polipa ili u stadijumu lokalizovane bolesti, zbog čega je rano otkrivanje ključna stavka u borbi protiv ove bolesti.

Ukupno, u Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.

Izvor: nsuzivo.rs, Blic

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR