Kako zaista izgleda traženje posla u Nemačkoj?

0
Foto: Pixabay

Kada biste danas dobili ugovor za posao u Nemačkoj prvi radni dan u toj zemlji bi vam u najboljem slučaju bio u martu sledeće godine. A u najgorem na jesen ili čak zimu 2019. Vreme čekanja na radnu vizu meri se mesecima.

Državljanima zemalja Zapadnog Balkana je, promenom regulative 2016. godine, olakšano zasnivanje radnog odnosa u Nemačkoj, pa oni koji imaju dokaz da im je ponuđen posao u Nemačkoj mogu da apliciraju za radnu vizu. To je dovelo do naglog povećanja broja zahteva u ambasadi, pa se i vreme čekanja na izdavanje vize produžilo.

Kako bi ubrzali postupak, krajem novembra prošle godine nemačka ambasada u Beogradu pojednostavila je proceduru, tako što je ukinula obavezu poslodavaca da traže dozvolu za zapošljavanje, pa celokupnu dokumentaciju predaju potencijalni zaposleni.

Problem, međutim, na taj način nije rešen, jer – da bi uopšte predali papire – kandidati čekaju mesecima i, kako kažu, taj period ne da se nije skratio, već se i produžio.

– Do juna se na termin za predaju papira čekalo četiri do pet meseci, a od juna se to produžilo na sedam – priča za DW Dejan M. iz Beograda. On je u februaru dobio posao u IT-sektoru u Berlinu i odmah aplicirao za vizu. I dalje čeka termin za predaju papira.

Razgovor sa operaterom

Prema podacima na sajtu Ambasade Savezne Republike Nemačke, na termin za predaju papira se, u zavisnosti od kategorije zapošljavanja, čeka od pet do deset meseci. Potom se na odgovor čeka još devet do deset nedelja, a, kako sami navode, “neretko i duže”.

Raznim merama nastojimo da skratimo vreme čekanja na termin, odgovaraju za DW u ambasadi.

– U Odeljenju za vize zaposlen je dodatni broj službenika, dok je istovremeno optimirana prezentacija relevantnih informacija na internet-stranici ambasade, kako bi pristup informacijama bio olakšan i kako bi se svim podnosiocima zahteva tačno objasnilo koja su im dokumenta potrebna. Takođe dajemo opširna objašnjenja putem mejla – navodi se u pisanom odgovoru.

Mejlom je nemoguće dobiti odgovor, tvrdi Dejan, koji za sada nema pozitivna iskustva s nemačkom administracijom. Kaže da službenici daju vrlo šture informacije, pa se najviše informiše na internet-forumima i Fejsbuk-grupama na kojima ljudi prepričavaju svoja iskustva i jedni drugima pomažu.

– Oni ne odgovaraju ono što ih pitate, nego imaju šablon koji je isti za sva pitanja. A kad ih zovete, ne kažu vam ni ime ni prezime i dok priča, već spušta slušalicu, tako da ne možete ni da pitate – žali se Dejan.

Porodica na daljinu

U međuvremenu strpljenje gube i oni koji čekaju vizu, i poslodavci koji radnike moraju da čekaju i po godinu dana.

– A šta ćete mu onda? U IT-sektoru niko neće da vas čeka 12 meseci – kaže Dejan. On ukazuje i na apsurd da ugovor koji se predaje u ambasadi ne sme da bude stariji od šest meseci.

– Znači moja firma bi morala da menja datume. To je klasična kvaka 22, tako da tu nema rešenja. Možeš samo da čekaš i da budeš strpljiv – dodaje Dejan.

Više od svega, njega ipak brine koliko će vremena proći dok mu se u Nemačkoj pridruže supruga i sin, jer se na spajanje porodice u najboljem slučaju čeka isto toliko, a u najgorem i duže.

– To je katastrofa. Hajde tri meseca da smo razdvojeni, to se nekako i pregura, ali šest i više, to je baš loše – zabrinut je Dejan.

Ta procedura može da se zakomplikuje i više nego dobijanje radne vize, jer je za spajanje porodice neophodno ispuniti i dodatne uslove – da supružnik koji je dobio posao u Nemačkoj ima dovoljna primanja da izdržava porodicu i da ima adekvatan smeštaj.

Život na stend-baju

I Dejan i Nina podvlače isto – oni koji ulaze u avanturu, moraju dobro da se naoružaju strpljenjem, jer je odlazak na legalan način sve, samo ne jednostavan.

Dejan kaže da više nije ni u poziciji da odustane, jer je zbog novog posla u Nemačkoj dao otkaz na prethodnom u Beogradu, pa ostao bez redovnih prihoda.

– U početku sam pozajmljivao pare. Posle sam otvorio preduzetničku radnju i počeo da radim za tu firmu kao frilenser. Ali to je zato što je, na svu sreću, kompanija normalna i stalo im je do radnika, pa sad zarađujem da mogu da vratim dugove. Ali šta drugi ljudi rade, kako se snalaze, ja stvarno ne znam – priča Dejan.

Izvor: srbijadanas/dw/kurir

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.