Da li kraće radno vreme daje bolji rezultat?

0
Foto: pixabay

Pokret obnove Kraljevine Srbije podneo je Skupštini Srbije predlog izmena Zakona o radu kako bi se radno vreme skratilo sa 8 na 6 sati, a nadležni, predstavnici sindikata i poslodavaca, ali i stručnjaci smatraju da načelno inicijativa nije loša, ali da još uvek nije primenljiva u Srbiji, te da je potrebna detaljnija analiza o tome.

Kao primer navodi da se dosta vremena gubi u samom odlasku na posao, a i sam proces proizvodnje treba dobro prilagoditi i osmisliti te da je potrebna opširnija analiza koja će opravdati inicijativu.

Predsednica ASNS Ranka Savić takođe smatra da bez prethodne analize ili dobre studije u Srbiji ne može da se uvede takav model rada. Ona ipak podseća da je u staroj SFRJ bilo nekoliko fabrika koje su eksperimentalno uvele sestočasovno rano vreme, a rezultati su, ističe, bili odlični.

Takvo radno vreme bilo je uvedeno u oblasti drvne industrije i produktivnost je zbog toga povećana za skoro 30 odsto, a i radnici su bili zadovoljniji, kaže Savićeva.

Kraće radno vreme nosi brojne prednosti, smatra ona, a takav model rada imalo bi smisla uvesti naročito u oblastima u kojima postoji velika potreba za angažmanom radne snage, poput zdravstva.

Takođe, dodaje, i u oblastima poput građevine gde je fizičkom radniku teško da izdrži osmočasovno radno vreme.

“Ipak, ako skratite rano vreme za dva sata onda se nameće potreba da zapošljavate novu radnu snagu, pogotovo na primer, u zdravstvu”.

Ukazuje da su zemlje u kojima je uvedeno radno vreme od šest sati imale benefite od toga.

S druge strane, mišljenja je da u Srbiji moraju da se prvo reše brojna pitanja u oblasti rada, pa tek onda da se razmišlja o ovakvim idejama.

– Važno je da se plate redovno isplaćuju, da od njih može pristojno da se živi, da se reši mobing na poslu, da se izborimo za to da nedelja bude neradan dan, da se poveća minimalna zarada. . . – nabraja Savićeva. “Prvo treba za to da se izborimo, pa onda da razmišljamo o onome što postoji u visokorazvijenim zemljama”.

Ipak, kaže, kao predsednik sindikata, podržala bi takvu ideju, ali bi u tom slučaju bilo važno da se sistem uredi tako da radnik dobije istu platu za šest sati rada kao i kad radi osam časova.

– Srbija je, ipak miljama daleko od toga – rekla je Savić.

Kompanija “Tojota” je, dodaje, pre 14 godina uvela šestočasovno radno vreme što je dalo odlične rezultate u pogledu profita, a uticalo je i na povećano zadovoljstvo među radnicma.

U Ministarstvu za rad objašnjavaju za Tanjug da Zakon o radu sadrži odredbe o radnom vremenu koje su usklađene sa međunarodnim standardima i koje, navode, obezbeđuju zaštitu zaposlenih u ovoj oblasti.

“Zakonsko skraćivanje radnog vremena imalo bi velikog uticaja na privredu, vanprivredne delatnosti, posebno na javni sektor i sektor usluga, a naročito sa stanovišta obezbeđivanja kontinuiteta pružanja usluga i održavanja proizvodnje tamo gde je to neophodno, a imalo bi uticaja i na zaposlene i njihov životni standard”.

Za razmatranje inicijative za zakonsko skraćivanje radnog vremena, kažu, neophodno je da se prethodno izvrši sveobuhvatna analiza efekata skraćivanja radnog vremena.

– Kako je visina zarade uslovljena brojem časova provedenim na radu, treba imati u vidu da bi se smanjenjem časova rada zaposlenima smanjila zarada, što bi se nepovoljno odrazilo na njihov životni standard. Pored toga, smanjenje casova rada na dnevnom i nedeljnom nivou može poslodavcima povećati troškove poslovanja, između ostalog zbog potrebe povećanja broja zaposlenih – kažu u ministarstvu.

Posebno treba razmotriti, dodaju, posledice skraćenja radne nedelje u delatnosti trgovine ili uslužne delatnosti.

Izvor: vesti-online.com
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR