Da li je tržište kafe u Srbiji “gorko” ili “slatko”?

0

Od početka godine, kada je država uvela obavezu stavljanja akciznih markica na kafu, 380 firmi je preuzelo “nalepnice”, od čega je 371 domaći proizvođač kafe, a devet su uvoznici kafe.

Da li je tržište kafe u Srbiji stavljeno pod kontrolu nakon uvođenja obaveze da svako pakovanje kafe ima akciznu markicu, koliko je pržioničara prešlo iz “crnih tokova” u legalno poslovanje, i koliko uopšte ima registrovanih proizvođača kafe u našoj zemlji, znaće se verovatno krajem godine kada bi Ministarstvo finansija moglo da objavi javni Registar svih proizvođača kafe.

Za sada, postoje dva javna registra onih koji su u obavezi da na svoje proizvode lepe akcizne markice, registar proizvođača alkoholnih pića i registar proizvođača duvana, Veliki proizvođači kafe se nadaju da će Registar “pržioničara” biti, takođe, javno dostupan u narednom periodu.

Od početka godine, kada je država uvela obavezu stavljanja akciznih markica na kafu, 380 firmi je preuzelo “nalepnice”, od čega je 371 domaći proizvođač kafe, a devet su uvoznici kafe, kažu za Tanjug u Ministarstvu finansija.

Ovaj podatak po prvi put pokazuje koliko je u Srbiji onih koji se legalno bave preradom, prženjem i pakovanjem kafe.

Podaci APR-a, pak, pokazuju da je sa “pretežnom šifrom delatnosi” trenutno aktivno 167 aktivnih privrednih subjekata (šifra delatnosti 10.83) koji se bave preradom čaja i kafe.

Iako su ovi proizvođači registrovani, to i dalje ne znači da svi mogu da stavljaju markicu na pakovanje kafe, jer dozvolu za to daje Ministarstvo finansija.

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider, je u perodu od 1. januara do 30. septembra ove godine odštampao i izdao ukupno oko 120 miliona akciznih markica za kafu.

Markice se stavljaju na pakovanja različite težine pržene i sirove kafe, kafe u rinfuzi kao i na pakovanja ekstrakta kafe, esencija, ljuspica…

Devet meseci nakon uvođenja akciznih markica na pakovanja kafe u Srbiji još nema zvaničnih izveštaja o efektima ove mere države, koja je uvođenjem akciza želela da smanji broj nelegalnih proizvođača i trgovaca kafom te utiče na smanjenje sive ekonomije.

Međutim, jasno je da će država od akciznih markica napuniti budžet koji je godinama trpeo štetu zbog neobeležavanja kafe i zaraditi najmanje 4,5 milijardi dinara.

Prema ranijim procenama samih proizvođača kafe iz 2016., svake godine se prošvercuje oko 5.000 tona sirove kafe u našu zemlju.

Procene o šteti koju republički budžet tripi su različite.

Jedna kaže da se svake godine u državnu kasu slije 400 miliona dinara manje zbog neplaćenih akciza na švercovanu sirovu kafu, što je ekvivalentno isplati više od 150.000 mesečnih dečijih dodataka.

Druga procena kaže da ta cifra ide i do milijardu dinara manjaka u budžetu Srbije.

Međutim, kako bi se stvorila jasnija slika o količini švercovane kafe, šteti koju trpi budžet i građani, neophodno je umrežiti podatke brojnih institucija kako u Srbiji tako i u regionu sa informacijama koliko kafe stigne u Luku Bar u Crnoj Gori i druge luke u regionu, iz Brazila, Indije, Vijetnama, Konga…

Generalni direktor Poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, u okviru koje posluje “Grand kafa”, Andrej Bele, kaže da ono što se može proceniti za proteklih devet meseci je da, “više-manje”, svi proizvođači na tržištu primenjuju akcizne markice.
Izvor: novosti
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR