BORBA SA NEPOGODAMA: Uzalud dajemo pare na borbu protiv grada

0
Foto: brif

Državna revizorska institucija ukazuje da godinama odbrana od nepogoda ne daje rezultate. Protivgradna zaštita nedovoljno štiti poljoprivredne proizvode

Činjenica da na kraju godine ostane više neutrošenih protivgradnih raketa od onih koje su iskorišćene za odbranu od grada, a da istovremeno Srbija ima katastrofalne štete od ove vremenske nepogode koje se mere milijardama dinara, pokazuje da sistem protivgradne zaštite u našoj zemlji nije efikasan. Ovim pitanjem bavili su se i revizori u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti protivgradne zaštite.

– Revizijom smo utvrdili da je za protivgradnu zaštitu na nivou Republike Srbije od 2015. do 2017. prosečno godišnje izdvojeno oko 625 miliona dinara, i to iz budžeta Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave – rekao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor. – Prema podacima koje smo prikupili od jedinica lokalne samouprave, grad kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo je ukupnu štetu od oko šest milijardi dinara, od čega najviše u poljoprivredi. Osiguranjem rizika od grada se samo ublažavaju ekonomske štete osiguranika i finansijski nadoknađuje gubitak, ali se izgubljeni poljoprivredni proizvod ne može nadoknaditi.

Revizori su istakli da Republički hidrometeorološki zavod, prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača.

– U periodu 2015-2017. godine, RHMZ nije raspolagao optimalnom količinom raketa, ali je u istom periodu i utrošeno manje od količine koja se nalazila u opticaju – ukazao je Pejović, napominjući da je, prema metodologiji RHMZ-a, optimalna količina raketa 12 po lansirnoj stanici.

S obzirom na to da su delovi teritorije Srbije različito izloženi dejstvu grada, nemaju sve lansirne stanice potrebu za istom količinom protivgradnih raketa, niti ih troše istom dinamikom.

– Zato određen broj raketa ostane neutrošen na kraju sezone, dok neke lansirne stanice ostanu bez raketa u toku dejstva – naglasio je generalni državni revizor. On je dodao da se dešavalo da, na kraju godine, ostane veći broj raketa na stanju, nego broj potrošenih raketa.

Umesto sadašnje linearne podele, RHMZ mora da distribuira rakete prema riziku od grada, kako bi krajevi pod većim rizikom imali dovoljno protivgradnih raketa, poručio je Pejović.

Prema njegovim rečima, RHMZ se oslanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave, i zato na vreme ne obezbeđuje potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada:

– Sredstva nisu bila obezbeđena na početku sezone, već naknadno. Obezbeđivanje sredstava je zavisilo od mogućnosti finansiranja iz tekuće budžetske rezerve, visine opredeljenih sredstava iz premije osiguranja i spremnosti AP Vojvodine i lokalnih samouprava da obezbede podršku u funkcionisanju sistema odbrane.

Izvor: novosti

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR